Mladi, koja plata vam je ok? 70.000, 100.000 ili 150.000 dinara mesečno?

Čak 90,3% mladih u Srbiji smatra da im je najvažnija plata tokom zaposlenja, pokazalo je istraživanje Krovne organizacije mladih (KOMS) pod nazivom Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih za 2021. godinu, sprovedeno od maja do jula 2021. godine na uzorku od 1.389 ispitanika.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Prema tom istraživanju, gotovo polovina mladih (48,7%) smatra da je plata od 80.000 do 100.000 dinara dovoljna za pristojan život, dok 20,8% mladih ističe da bi bilo zadovoljno zaradom od 50.000 do 80.000 mesečno. Sa druge strane 22,6% njih ocenjuje da je za život neophodno od 100.000 do 150.000 dinara. 

Pored toga, 78,2% mladih je reklo i da im je važna mogućnost napredovanja, a 63,4% njih kako im je bitno radno vreme na poslu. 

KOMS-ovo istraživanje pokazuje i da 22% mladih ima manju zaradu od prosečne plate u Srbiji, 18% veću od prosečne plate, a 58,4% uopšte nema prihode. Veliki deo mladih nalazi se u procesu obrazovanja, a dobijeni podaci jesu zabrinjavajući i govore o tome da niske zarade i njihovo odsustvo utiču na kasno osamostaljivanje mladih i samim tim na kvalitet života. 

Poređenja radi, prosečna zarada za avgust 2021. u Srbiji iznosila je 64.639 dinara, dok je minimalna zarada u avgustu bila 32.371 dinar (podatak Nacionalne službe za zapošljavanje).

Neusklađenost obrazovnog sistema i tržišta rada 

Nezaposlenost je svakako jedan od najvećih problema mladih. Više od jedne petine ukupno nezaposlenih u Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje broj mladih koji su nezaposleni u aprilu 2021. godine iznosio je 115.533, što je 21,04% od ukupnog broja nezaposlenih. 

Sasvim je indikativno i to da se u izveštaju KOMS-a navodi da 55% mladih nije zaposleno na poziciji za koju su se školovali. 

Miljana Pejić, generalna sekretarka KOMS-a ističe da podatak da polovina mladih nije zaposlena na poziciji za koju su se školovali govori o neusklađenosti obrazovnog sistema i potreba tržišta rada.

Pejić kaže da je usvojen je program koji se na nivou Evropske unije primenjuje već godinama unazad i koji garantuje obavezu države da se postara da nijedna mlada osoba nije izvan sistema obrazovanja ili rada duže od 4 meseca.

- U Nacionalnoj strategiji za zapošljavanje koja je usvojena u februaru ove godine, mi smo zagovarali kao najviše nezavisno predstavničko telo mladih, primenu i prepoznavanje garancije za mlade. Ako se dogodi da je neko 4 meseca nakon završetka svog obrazovanja nezaposlen i dalje, država ima obavezu da ga vrati ili u obrazovni sistem na prekvalifikaciju ili da mu obezbedi zaposlenje. To je nešto što bi zaista napravilo razliku ukoliko se primenjuje. Mi smo tek na početku i potrebno je da prođe određeno vreme pre nego što se taj sistem razradi i počne  da se sprovodi. 

Nedostatak iskustva vodi do niže plate?

Pejić dodaje da se često nedostatak iskustva navodi kao argument zbog čega bi mladi koji tek ulaze u sistem rada trebalo da imaju niže plate. 

- Mladi imaju veštine i znanja koja su prilagođena potrebama tržišta rada kao i kompetencije koje mogu da ih dodatno kvalifikuju za posao. Strpljenje je dobro, samo diskriminacija na osnovu godina je nešto što se često dešava kod nas i nešto čime se opravdava nedostatak napredovanja, a to ne bi trebalo da se radi - smatra Pejić.

Kada pitate mlade kako žive, dobićete različite odgovore. Naša anketa je pokazala da se mladi dovijaju kako znaju i umeju da bi pokrili troškove živote.

Kristina P. (24) koja je zaposlena u jednoj knjižari ima mesečnu platu od 38.000 dinara. Ona navodi da joj ta plata nije dovoljna za život i da ne može da zadovolji osnovne potrebe. 

- Ne živim sama i  delim sa dečkom sve troškove pa je zbog toga moja plata i prihvatljiva, međutim za samostalan život ona nikako nije dovoljna. Bez finansijske pomoći drugih bilo bi mi izuzetno teško da ćivim sa toliko niskim prihodima.

Naša sagovornica smatra da je plata iznad 80.000 dinara dovoljna za normalan život.

- S obzirom da je iz dana u dan sve skuplje, smatram da bi i plate trebalo da rastu u skladu sa tim. Što se, nažalost, ne dešava. 

Kristina P. navodi da u kompaniji u kojoj je trenutno zaposlena većina ljudi radi godinama, ali ne napreduju mnogo.

- Na ovom poslu sam trenutno privremeno i ne planiram da se zadržavam duže od nekoliko meseci. Nisam zadovoljna uslovima i ne vidim šansu za napredak, a i kao osoba sa završenim fakultetom želela bih da radim u svojoj struci. 

Ko hoće stan, mora više da zarađuje

Aleksandra Vujović (24), instruktorka vožnje za B kategoriju je zaposlena u jednoj auto-školi u Novom Sadu i ima platu koja mesečno iznosi između 70.000 i 80.000 dinara. Ona je zadovoljna svojom platom pošto troškove života deli sa dečkom. 

- Za posao kojim se ja bavim nije potreban fakultet i smatram da je dosta dobro plaćen. Moje kolege su generalno zadovoljne platama kao instruktori. Naravno može da se ima plata veća od moje, ali je potrebno da se više radi i van redovnog radnog vremena.  

Pavle Š. (28) koji radi u IT sektoru navodi da je zadovoljan svojom platom koja iznosi između 100.000 i 150.000 dinara, nakon 4 godine radnog iskustva.

- Moja sadašnja plata je dovoljna za moje trenutne potrebe. Najveći troškovi se odnose na račune za kuću, telefon, struju, internet. Smatram da je za neki normalan i lagodniji život za jednu osobu dovoljno 100.000. Ukoliko, ipak, osoba sebi želi da obezbedi neku nekretninu mislim da je potrebna i nesto veća plata u ovo vreme, recimo 150.000.

Za kraj, naš sagovornik ima nekoliko saveta za sve mlade koji su u potrazi za poslom i žele da promene zanimanje.

- Najbitnije je raditi posao koji vam odgovara, pošto će on ispunjavati veliki deo života. Važno je i biti otvoren za učenje  tokom celog života i smatram da će to dovesti do očekivanih rezultata, plate i kvalitetnog posla.