Iskustva drugih 28.01.2022. 10 min

Mladi, pogodite: Koliko treba da se radi za platu od 50.000 i 100.000 dinara?

Nakon završetka studija, glavna nedoumica diplomaca je gde se zaposliti i kolike su plate. Većina studenata nakon završetka studija želi da se zaposli i počne samostalni život. Bolonjski sistem na fakultetima znatno otežava kombinovanje studiranja i rada, samim tim je i izazovnije pronaći posao odmah nakon studiranja.

Koliko treba da se radi za platu od 50.000 i 100.000 dinara?

Foto: Startuj.com (Shutterstock)

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u trećem kvartalu 2021. godine stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine iznosi 23,1%, odnosno jednu petinu nezaposlenih u Srbiji čine upravo mladi ljudi. 

Verovatno je to u vezi sa tim što se danas mladi opredeljuju da nakon srednje škole nastave studiranje, jer prema podacima istog izvora na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija u Srbiji je upisano je 241.605 studenata, od mogućih 247.980 učenika, koji su tokom prethodne godine završili redovnu srednju školu.

Šta kažu mladi?

Kada je u pitanju napredak u poslu pitali smo mlade kakvo je njihovo iskustvo prilikom rada i koliko im je vremena bilo potrebno da napreduju u poslu i zarade veću platu. Na osnovu iskustva naših ispitanika i mišljenja stručnjaka iz oblasti unapređenja zapošljivosti, mladoj osobi je u proseku potrebno oko 6 meseci do godinu dana da bi napredovala u poslu, uz naravno dovoljan rad i trud.

Tamara Tošić, koja radi u IT firmi, objašnjava da je nakon uspešno obavljene prakse dobila posao i nakon 4 meseca dobila povišicu.

- Zaposlila sam se u jednoj IT firmi, nakon obavljene tromesečne prakse. Pozicija na kojoj radim je Junior Software Developer i jako sam zadovoljna jer je to oblast koja me zaista interesuje. Posao je takav da se svaki dan proširuje znanje, kako iz te, tako i iz ostalih srodnih oblasti što će mi itekako značiti u budućnosti. Kada je reč o napredovanju, kompanija itekako vodi računa o motivaciji zaposlenih, pružajući im uslove za napredak, a i nagrade za ostvarivanje istog u vidu povišice, koju sam ja dobila nakon 4 meseca rada. Početna plata mi je bila 700€, sada je povećana na 850€ - objašnjava Tamara.

Radomir Biberović, kuvar, ističe kako mu je bilo potrebno nekoliko meseci kako bi dobio povišicu, a nakon dobro stečenog iskustva je promenio posao i dobio znatno višu platu.

- Zaposlio sam se u poznatom restoranu u centru Beograda kao pomoćni kuvar. U početku moj posao se svodio na sve pripremne radnje u kuhinji i za to mi je početna plata bila oko 40.000 dinara, nakon nekoliko meseci napredovao sam do linijskog kuvara pa mi je samim tim plata porasla na 60.000 dinara. Nakon toga sam prešao u drugi poznati restoran u Beogradu, gde sam za sličan posao dobio platu oko 70.000 dinara. Moj posao nije lak i smatram da je isključivo za one koji ga baš vole. Zadovoljan sam mestom gde radim jer svakog dana naučim nešto novo – ističe Radomir za Startuj.com.

Milica V. je projektni menadžer, ispričala nam je svoje iskustvo u punom radnom odnosu, ali i o tome kako je raditi kao praktikant. Takođe je ukazala da je dovoljno i 6 meseci da bi se napredovalo u poslu, ukoliko se mladi kao pojedinci dobro pokažu.

- Radim u firmi koja se bavi keteringom za aviokompanije i aerodrome, ali ima još sporednih stvari čime se kompanija bavi. Ja radim u sklopu njihovog IT sektora, a to je podsektor Koordinacija i Upravljanje projektima, kao projektni menadžer. Tamo sam na praksi u trajanju od godinu dana. S obzirom da ja praksa, radno vreme kao i plata su fleksibilni i srazmerni koliko radim dana i sati. U proseku zarađujem od 60.000 do 70.000 dinara mesečno - kaže Milica za Startuj.com.

Pre nego što je dobila praksu kao projektni menadžer, Milica je podelila i svoje radno iskustvo u IT firmi, gde joj je bilo potrebno 6 meseci kako bi napredovala u poslu.

- Pre nego što sam počela praksu, radila sam u IT firmi. S jedne strane bih naglasila da plate u IT sektoru nisu onolike kolikim ih ljudi predstavljaju, bar ne ovde. Neke prakse nisu plaćene, neki poslovi su jako malo plaćeni u zavisnosti od kompanije do kompanije. Ja sam malo drugačijim redosledom išla, sad radim praksu, a u prethodnoj firmi sam imala dosta veću platu, preko 110.000 dinara. Početna plata mi je bila 900 evra, ali nakon 6 meseci se povećala na 1.100. Međutim, kada je u pitanju praksa, plata je fiksna i tu nema napretka, ali kada se zaposlite, plata i napredak isključivo zavise kako se pokažete u firmi i koliko ste se trudili – objašnjava Milica za Startuj.com.

Barbara Ž., medicinska sestra, je nakon 6 meseci volontiranja dobila posao u struci, a nakon 4 godine rada udvostručila joj se plata.

- Radim u bolnici kao medicinska sestra od 2018. godine. Plata se postepeno povećavala, recimo prva plata mi je bila oko 45.000 dinara, a sada, nakon 4 godine je otprilike duplo veća. S obzirom da radim u državnoj bolnici plata je fiksna i povišica zavisi od države. Međutim kada je u pitanju zaposlenje za medicinske radnike, u početku nisam imala iskustva u radu, ali kada sam počela sa prvim poslom, trebalo je da volontiram 6 meseci i tek onda počnem da radim. Prošlo je sada već 4 godine. Poslednjih godinu i po dana radim u Kovid režimu i što se tiče znanja to mi mnogo znači, jer sam mnogo toga videla i naučila – ističe Barbara.

Nikola Luković je radio kao automehaničar, objasnio je da mu je do prve povišice bilo potrebno godinu dana, shodno njegovom napretku u poslu i iskustvu.

- Imao sam 15 godina kada sam počeo da se bavim tim poslom. Nisam imao nikakvo znanje ali sam želeo da naučim i vlasnik auto servisa mi je pružio šansu. Vremenom se moja plata povećavala srazmerno mom znanju i iskustvu i vremenu provedenom u tom auto servisu. Vlasnici su cenili lojalnost i što si duže, tamo imaćeš veću platu. Nakon godinu dana plata mi je iznosila oko 150 evra. Prošlo je još godinu i po dana i plata mi je bila oko 400 evra. U sklopu auto servisa vršili smo i remont turbo kompresora koji je radio samo vlasnik servisa, jer je samo on to znao. Ja sam naučio taj zanat od njega i kada sam počeo da remontujem turbine uz njega, plata mi se opet povećala na nekih 550 evra. Prošlo je još otprilike godinu ili dve, i krenuo sam samostalno tj. bez pomoći vlasnika da remontujem turbine, što je značilo da on većinu vremena ne mora da provodi u servisu. Plata je tada bila oko 800 evra. Uz to, stekao sam ogromno znanje u oblasti dijagnostike vozila i rukovanjem programa za dijagnostiku i otklanjanje kvarova preko softvera, a to je već bila peta godina u tom servisu. Plata mi je bila 1.000 evra. Naravno sve te godine koje sam proveo tamo imao sam plaćene odmore; leti tri nedelje, zimi dve nedelje i slobodne vikende. Znanje koje sam tamo stekao ne može da se plati i naplati – kaže Nikola.

Šta kažu stručnjaci?

Koordinatorka projekata, koja radi u programskoj oblasti Unapređenje zapošljivosti u Beogradskoj otvorenoj školi, Marija Milosavljević za Startuj.com navodi da je važno biti svestan konteksta u kojoj mlada osoba živi, kao i karijere koju želi za sebe. Plate, kao i mogućnosti za napredovanje, se mogu veoma razlikovati u različitim sektorima, tako da je neophodno da se mlada osoba dobro informiše o svim mogućnostima kada je reč o planiranju karijere.

- U nekim kompanijama postoji veliki prostor za mlade ljude koji žele da uče i da napreduju, dok za neka zanimanja postoje jasni kriterijumi na koji način možete napredovati. Ukoliko ste zaposleni u neprofitnom sektoru, postoji mogućnost da napredujete i za šest meseci, dok se te mogućnosti značajno razlikuju ukoliko mlada osoba odluči da se zaposli npr. u vojsci ili policiji - ističe Marija Milosavljević.

Slično se odnosi i na plate, jer se i one razlikuju između kompanija, institucija i organizacija, ali i sektora u kojima mladi traže poslove. 

- Recimo u IT sektoru, plate za početne pozicije mogu biti i iznad prosečnih, dok u drugim sektorima taj iznos može biti u nivou minimalne zarade za početnu poziciju. Kada je reč o prostoru za napredovanje, on često zavisi i od “veličine” kompanije, poslovne kulture, finansijskih kapaciteta... - kaže Marija za Startuj.com.

Šta nakon fakulteta?

Prema podacima Velikog regionalnog istraživanja sajta Poslovi Infostud, sprovedenog tokom Regionalnog sajma poslova, čak 38% mladih očekuje da će pronaći posao u periodu od 1-3 meseca nakon završetka školovanja! Takođe, 19% njih smatra da će na posao morati da sačeka 3 do 6 meseci, dok preko 15% mladih nije toliko optimistično i očekuje da će im za pronalazak posla biti potrebno više od godinu dana.

Kada je u pitanju napredak u poslu, Marija Milosavljević iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) smatra da je za napredovanje potrebno praktično iskustvo, fleksibinost, proaktivnost i želja za učenjem. 

- Često mladi veruju da će praktično iskustvo steći tek kada završe fakultet. U nekim profesijama to jeste tako, ali za neka zanimanja je moguće sticati praktična znanja i tokom studija. Važno je da se mladi uključe u programe praksi, i da insistiraju na tome da one budu kvalitetne, jer ih one najbolje pripremaju za buduće poslove i omogućavaju im da steknu kontakte i da se na taj način povežu sa ekspertima u oblasti u kojoj žele da napreduju – ističe Marija.

Kada je reč o mladima koji su već zaposleni, Marija Milosavljević iz BOŠ-a smatra da je ključna stvar za napredovanje koja se nalazi u njihovom domenu moći je želja za učenjem, preuzimanje inicijative da se saznaju više o aktivnostima ili sadržajima koji možda i nisu nužno povezani sa njihovim radnim mestom, kao i fleksibilnost.

- Generalno gledano, tržište rada kao i same kompanije, organizacije i institucije su značajno dinamičnije u odnosu na period od pre deset ili dvadeset godina, i stoga je važno da i mladi budu spremni da se prilagode promenama koji su postale sastavni deo većine zanimanja – kaže Marija za Startuj.com.

Ona ističe da ta fleksibilnost često zahteva od mladih izlazak iz zone komfora, što nije uvek prijatno, ali dugoročno im može doneti brojne benefite i učiniti ih spremnijim za suočavanje sa različitim izazovima, što kasnije dovodi i do napredovanja do pozicije i plate koju su postavili kao svoj cilj.

Potrudite se da vas upamte

Takođe, Milica Bulatkina, naša sagovornica, IT stručnjak i sada projektni menadžer praktikant, je istakla da visoka zarada ne znači nužno i dobro okruženje. Međutim u IT sektoru sa iskustvom iznad godinu dana se može doći do plate koja je iznad proseka u Srbiji.

- Kada uđete u taj svet i kada želite da pošaljite svoj CV nekoj firmi, vodite računa kako ćete ga napisati, jer to je prvi utisak o vama i trudite se da se u tome istaknete u odnosu na druge kandidate, jer oni ne znaju ništa o vama i morate tu da se pokažete. Druga stvar, ako želite da se istaknete to treba da bude neko vaše znanje i treba da imate jako dobru podlogu. Potrudite se da nađete preporuke profesora ili zaposlenog, ako menjate posao, jer to je ono što vas razlikuje od drugih kandidata, jer ćete moći da startujete sa većom početnom platom - ističe Milica na osnovu ličnog iskustva.

Marija Milosavljević iz BOŠ-a ističe da fakulteti danas u velikoj meri imaju saradnju sa partnerima iz poslovnog sektora.

- Razvijeni su fakultetski centri za razvoj karijere koji pružaju podršku studentima, ali je veoma važno i da sami studenti budu proaktivni kada je reč o prilikama za stručno usavršavanje – kaže Marija Milosavljević.

U tom smislu mladima se polako otvaraju vrata za napredak u karijeri i njen početak, ali i uz lični trud i angažovanje da se usavršavaju u određenim veštinama koje tržište rada u Srbiji zahteva. 

Natalija Paunović

Natalija Paunović

Natalija Paunović student Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Želi da doprinosi društvu svojim radom i uživa u sticanju novih znanja i veština.

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više