Iskustva drugih 22.02.2022. 8 min

Nikola Radojlović, stendap komičar: Zauzdaj ego ako hoćeš da nasmeješ ljude

Stendap komedija je danas sve popularniji način zabave za mnoge mlade ljude, a na platformi Netflix sve je više ovih nastupa. S druge strane, ni Srbiji ne manjka ljudi koji su humor pretvorili u posao. Jedan od njih je i Nikola Radojlović (34), slepi stendap komičar iz trupe Standup RS. Njegovi nastupi su postali izuzetno posećeni, uvek se traži karta više.

Nikola Radojlović

Foto: StandupRS/Oficijelni fotograf: Aleksandar Dmitrović

Više puta je gostovao u emisiji “Veče sa Ivanom Ivanovićem”, a Nikola je od prethodne jeseni koscenarista te emisije. Bez ikakvog preterivanja može se reći da su se brojni mladi ljudi u Srbiji prvi put upoznali sa stendapom baš “preko Nikole”, koji je diplomirani istoričar, živi u Beogradu i pored stendapa radi kao službenik u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

Razgovarali smo sa Nikolom za sajt Startuj.com o njegovim počecima, o zanatskim aspektima stendap komedije, ali i o tome gde vidi mlade kad je ova forma u pitanju. 

Njegovi fazoni su prožeti crnim humorom, a otuda i naziv jednog od prethodnih stendapa - “Ne bih da mračim”. Aktuelni nastup mu se zove “Mala neprijatnost” i sva njegova pojavljivanja se mogu pratiti na sajtu organizacije Standup.rs. 

Hendikep mi je nabacio brdo tema

Prva stvar koja nas je zanimala je kako neko uopšte dođe na ideju da se bavi stendap komedijom u Srbiji. Nikola objašnjava da su njegovi počeci vezani za već pomenutu organizaciju Standup.rs, ali da se i pre toga bavio humorom. 

“Pre bavljenja stendapom sam bio član benda “San debelih žena” gde smo pevali humoristične tekstove, a uz to sam uređivao i srednjoškolske novine u sličnom duhu. Iako sam bio zainteresovan za humor, nije mi ni padalo na pamet da će mi to biti poziv. Hteo sam ono što i svi mladi žele, da sa svojim bendom divljam na bini, da budem popularan među devojkama i slično. Onda je prošlo nekoliko godina sazrevanja i krenulo je zanimanje za stendap - kaže on. 

Kako nam opisuje, prvi nastup mu je bio u okviru takozvane Open mic večeri, gde komičari amateri imaju priliku da svoj materijal prvi put izvedu pred publikom. Takođe, ovo veče je imalo i takmičarsku ulogu i Nikola je uspeo da odnese pobedu i na taj način zvanično otpočne svoju karijeru. Na pitanje da li mu je slabovidost na neki način uticala na karijeru odgovara:

“Hendikep mi je nabacio brdo tema koje mogu da koristim u stendapu i mnogo mojih ranijih fora se oslanjalo na njega. Zbog toga što mi je to u velikoj meri uticalo na život tada, našao sam najviše inspiracije u zezanju na tu temu. I danas imam poneku foru o tome, ali nije u toj razmeri kao ranije.”

Pomaže mladima da pobede tremu

Sam prvi nastup dočarava kao neobičan za njega, ali iskustvo koje su mu doneli koncerti sa bendom sprečilo je bilo kakvu tremu. Nikola je danas jedan od ljudi koji drži radionice u udruženju Standup RS novim komičarima. Uči ih o tehnikama pisanja materijala, o tome kako raditi sa tremom, kako se postaviti na bini kada neko dobacuje, ali i na koji način “podići” publiku i dobiti najbolje reakcije.

Nikola Radojlović - Mala neprijatnost

Foto: StandupRS/Oficijelni fotograf: Aleksandar Dmitrović

S obzirom na to da su se Nikolini počeci u stendapu desili pre više od šest godina, pitali smo ga šta bi danas rekao mladima koji žele da se bave komedijom. 

“Ako neko želi da se bavi stendapom on pre svega treba da ima potrebu i želju da se bavi time ne gledajući odmah potencijalnu zaradu. Naravno, indivudualne sposobnosti, poput osećaja za humor, veštine da se fazoni oblikuju i slično, treba da ima svako ko bi hteo da se bavi ovim poslom. Ali bih pre svega rekao mladima da ako hoće nečime stvarno da se bave, neće im novac biti presudan. 

Naravno bolje je ako ne propadneš radeći ono što voliš, ali čak i da ne uspeš nije strašno jer su mnoge poznate ličnosti prvo “pale” pre nego što su uspele.” 

Kad smo već spomenuli zaradu od ovog posla, Nikola kaže da je stendap komedija kao i svaki drugi honorarni posao - zavisi od toga koliko si spreman da radiš i da se trudiš.

Kao i mnoge druge delatnosti i njih je kriza sa koronavirusom omela u radu jer su usko povezani sa kafićima i pozorištima u kojima nastupaju, ali se nastupi već polako vraćaju na dnevni red.

Stendap kao ispiranje zlata iz reke

Gledajući stendap komediju, gledaoci lako mogu da steknu utisak da je to nešto što bi i oni lako mogli da rade. Komičari to rade na tako elegantan, samouveren i ubedljiv način da nam je teško da poverujemo da pažljivo planiranje stoji iza tog procesa. Ipak, Nikola nam pojašnjava da se i stendap mora raditi isplanirano i trezveno:

“Nije to samo izlaženje na binu i pričanje stvari koje ti padnu na pamet. Moraš da imaš svest o svojoj ulozi u toj mašineriji koju zovemo industrija zabave. Sistem rada je isti i kod onih koji se time bave povremeno i kod onih profesionalnih komičara koji su među najpoznatijima u svetu. Čovek mora da ceo svoj ego i zapravo celokupnu svoju energiju zauzda i stavi je u svrhu obavljanja ovog posla - zasmejavanja ljudi. Tako da, suštinski, najbolji komičari, koliko god delovali nespremno i neozbiljno na bini, ipak su se spremali, jer imaju svest o tom biznisu čiji su deo. Imaju svest da je to posao i to je izuzetno važno za svakoga da razume.

Dodaje da, ako pažljivo posmatramo neke od zvezda ove humorističke discipline, poput Dejva Šapela ili Luisa C.K., možemo primetiti kako oni veoma vešto prave pauze u govoru, naglašavaju neke delove i ciljano prelaze brzo preko drugih. Čak i oni nastupi koji su obeleženi kao improvizovani zapravo su pažljivo pripremljeni, objašnjava Nikola. 

I za svoje fazone kaže da nastaju kombinacijom spontanosti i planiranog rada:

“Svaki put kad razmišljaš o nekoj smešnoj temi ili spontano smisliš foru u društvu najbolje je da odmah to zapišeš, a kasnije sedneš i razvijaš u materijal. To je taj profesionalni momenat. Da bi ti skupio materijal za sat i po vremena zasmejavanja publike, ti moraš svaki dan kada ti nešto duhovito padne na pamet da se zapitaš “da li bih ovo mogao da ponovim u nekoj drugoj situaciji a da ljudima i dalje bude duhovito?”. Ako misliš da može, napišeš premisu i punch line tj. poentu fore i onda to posle testiraš, filtriraš i usavršavaš. To je zapravo prikupljanje bisera iz gomile peska. Retko ko ustane i za jedno jutro napiše pola sata materijala iz glave.“

Nikola nam sumira pisanje stendapa poredeći ga sa “ispiranjem zlata iz reke”, i čak alhemijom, jer se nekada stvarno dese životne situcije koje se mogu iskoristiti u materijalu za nastup i potrebno ih je malo obogatiti i doraditi, tačnije napraviti zlato od nečega što nije. 

Prijatelji su prva publika

Baš ta predanost radu ili jednom rečju upornost, jedan je od temelja kako se pravi dobar nastup, i probija u karijeri u ovoj industriji. 

“Moraš biti uporan kao konj jer su svi u početku takvi. Budi spreman na to da pozoveš prijatelje na piće i da ti oni budu prva publika. Svi su bili u toj fazi, a stvar je i u tome da treba da veruješ da to može da se promeni u nekom trenutku, da ćeš se popeti stepenik više ako osmisliš tekst i nastup u koji si siguran.”

Naš sagovornik smatra da upornost u ovom slučaju mora da ide ruku pod ruku sa strpljenjem i skreće pažnju na to da u karijeri stendap komičara ne postoji jasna krivulja uspeha. Može se desiti da neko godinama nastupa i ne postane šire poznat, a može da se desi da neko posle kratkog vremena provedenog u stendapu dođe do šire publike. On smatra da su za to ključni mejnstrim mediji, koji rad komičara mogu da predstave ogromnoj publici. Veruje da i svoj sopstveni proboj u javnost duguje pojavljivanju u ovim medijima.

Mi smo maratonci, ne „trčimo“ kratke staze

Zbog sve većeg proboja alternativnih medija i izvora informisanja, logično je bilo da pitamo Nikolu da li stendap komičari mogu sami sebi da stvore medijski prostor i da ne zavise od mejnstrim medija.

Ako bismo se mi, stendap komičari, prebacili na jutjub formu išli bismo na kvantitet i onda izgubili kvalitet. I tu bismo ušli na teren onih koji prave šaljive tvitove, mimove i slično, i koji bi nas “zgazili” začas a nakon čega bismo se jednostavno utopili u more istog sadržaja. Mi predstavljamo samo jednu vrstu monodramskog humora, pozorišnu formu, koja je i satirična i brutalnija od mnogih drugih vrsta i koja se ne isporučuje na dnevnom nivou, već je više “sezonskog tipa. Tviter, na primer, zahteva od vas da svaki dan izbacite nešto kratko, duhovito, lako za razumevanje i šerovanje. Oni su kratka forma, a mi duža, i to se može uporediti sa atletikom. Teško se trijumfuje u isto vreme i na kratkim stazama i na maratonu. I u tom smislu mi smo “maratonci” i možemo s vremena na vreme iskoračiti u te druge kraće forme, ali bi one na kraju za cilj imale samo da privuku publiku na naš matični teren, a to je sam stendap nastup. Zanimanje nam je vezano za scenu i mikrofon i ako se to promeni to neće više biti stendap.” napominje on. Nikola Radojlović podvlači da je stendap zapravo veoma intimna stvar gde se gradi odnos sa publikom i prati njena reakcija spram koje se nekad nastup i modifikuje. 

Đorđe Ivanović

Đorđe Ivanović

Ðorđe je diplomirani novinar čije interesovanje seže i u ostale društveno-humanistčke nauke. Smatra da se savršeno uklapa u sintagmu "sveznajuća neznalica" i svoju budućnost vidi u pisanju.

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više