Obrazovanje 05.08.2022. 3 min

Da li ste čuli za pravilo 5 sati?

Iako je živeo u 18. veku, Bendžamin Frenklin, kreator Pravila pet sati, uspeo je ovaj sistem da prenese i na današnje generacije, do te mere da ga sada koriste i neki od najvećih umova ovog vremena, kao što su Elon Mask i Bil Gejts.

Da li ste čuli za pravilo 5 sati?

Foto: Startuj.com (Shutterstock)

Pravilo pet sati je proces koji uključuje jedan sat dnevno ili pet sati nedeljno učenja, refleksije, razmišljanja i eksperimentisanja. Ovaj proces treba da bude kontinuiran i dobro promišljen.

Zbog čega je ovo pravilo posebno danas primenjivo?

Svetski ekonomski forum je 2018. godine objavio istraživanje u kojem se ističe da će do 2022. godine 42% poslova biti obavljano putem automatizacije i da će se ljudski poslovi sve više bazirati na inovacijama i kreativnosti, s toga i potreba za novim znanjima i mnogo bržem učenju. Znajući potrebe tržišta i brzine napretka sveta u kome živimo, a isto tako činjenice da dan i dalje traje 24 sata, a godina ima 365 dana, javila se potreba za različitim tehnikama samodiscipline kako bi se ovaj tempo postigao i održao. Jedna od njih je i ova - pravilo 5 sati.

Kako je izgledao jedan radni dan Bendžamina Frenklina?

  1. Rano buđenje kako bi čitao i pisao
  2. Postavljanje ličnih ciljeva za razvoj i napredak i merenje do tada postignutih rezultata
  3. Pretvaranje ideja u eksperimente
  4. Jutarnje i večernje rutine refleksije i promišljanja kroz postavljanje pitanja samom sebi

Iako bi svakog dana investirao samo jedan sat u učenje i u datom danu postigao manje, na makro planu je postigao mnogo više, jer je pravio investiciju u sebe i lični razvoj.

Kako primeniti ovo pravilo u tri koraka?

1. Učenje

Postoje mnogi načini za usvajanje novog sadržaja. Često kada kažemo učenje, pomislimo na tradicionalnu knjigu, markere i konstantno ponavljanje. Međutim, nije uvek tako. Nove sadržaje usvajamo svuda oko sebe i za to postoje najrazličitije tehnike. Možete učiti čitanjem knjiga, slušajući audio knjige, podkaste, videe ili onlajn predavanja. Izaberite format koji vam najviše odgovara i vreme u danu koje ćete posvetiti učenju.

Bitno je da učite planski. Zadajte sebi cilj i razbijte taj cilj na manje ciljeve. Zamislite da želite da budete profesionalac u nekoj oblasti. Zapišite šta su veštine, alati i znanja koja su vam za to potrebna i radite na njima.

2. Refleksija i razmišljanje

Ukoliko se osvrnete na prošlost, to će vam dati mogućnost da naučite nešto novo iz svojih grešaka ili utemeljite dobru praksu na osnovu stvari koje ste dobro uradili. Kako ovo ne bi ostalo na nivou teorije, zakažite vreme u svom kalendaru koje ćete posvetiti razmišljanju. Za početak je dovoljno da to bude 10 minuta u okviru kojih ćete sebi postaviti dva do tri jednostavna pitanja. Na primer, možete sebe pitati “Šta su ključne lekcije koje sam iz određenje situacije izvukao/la” i “Na koji način ih mogu primeniti na sebi”.

3. Eksperimentisanje

Veliki izumi su nastali tako što su ljudi svoje ideje i razmišljanja stavili na test, odnosno eksperiment. Eksperimenti su značajni jer imate mogućnost da testirate svoja razmišljanja i činjenicama potkrepite da li nešto daje dobre rezultate ili ne.

Učenje i rad na sopstvenom razvoju je proces i ne dešava se preko noći. Sa druge strane, rezultat tog procesa je vrednost koju ćete nositi sa sobom gde god da živite i radite. Kako je to proces koji traje celog života, bitno je da osim što ste ga osvestili, u njemu i uživate. Zato pronađite načine koji vam najviše odgovaraju, izaberite vreme u danu koje ćete posvetiti sopstvenom razvoju, merite svoj razvoj i primenjujte naučeno u svakoj prilici koja vam se ukaže. Srećno!

Ivana Stanić

Ivana Stanić

Ivana je master studentkinja informacionih sistema i tehnologija na FON-u. Voli kvalitetne ljude, život i filmove. Rečenica koju voli da citira: "Ne ograničavaj svoje izazove, izazovi svoje granice."

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više