Koliko je bitan prosek na studijama?

U nekoj neformalnoj podeli studenti se dele na dve vrste, one koji uče za prolaz i one koji žele da imaju sve desetke. Sasvim je normalno da budete u jednoj ili drugoj grupi studenata, na kraju svako ima svoje ciljeve za završetak fakulteta. Ali, koliko je zaista bitan prosek na studijama?

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Jedno je sigurno, i oni sa visokim prosekom i oni sa malo manjim, na kraju završenih studija žele da se zaposle. Istraživali smo za sajt Startuj.infostud.com da li je i u kojoj meri važan prosek na studijama. Koliko poslodavci zapravo obraćaju pažnju na prosek ocena, u kojim to zanimanjima je neophodan, a u kojim poslovima se prosek ne gleda?

Na ovu temu razgovarali smo sa studentom, asistentom i HR konsultantom.

Dobre ocene kao potvrda za trud

Marija Veletić (27) po zanimanju je defektolog, trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i asistent je na Univerzitetu Educons.

- Tokom osnovnih studija nisam se previše opterećivala samim prosekom ocena, pogotovo na početku. Trudila sam se da dam svoj maksimum, ne razmišljajući previše o samoj oceni već o krajnjem cilju. Visoke ocene mogu da budu dobra nagrada i motivacija za dalji rad, pa je tako i meni prijalo kada dobra ocena potvrdi moj trud – kaže Marija za Startuj.infostud.com.

Naša sagovornica smatra da na studijama sam prosek nije toliko bitan i da je važnije primenjivo znanje koje studenti ponesu sa fakulteta, kao i radna navika i odgovornost.

Marija navodi da je na svakom fakultetu jedan od uslova za upis na doktorske studije ostvaren prosek na prethodnim nivoima studija. Konkretno, najčešće je uslov minimalna prosečna ocena 8, ostvarena na osnovnim akademskim i master studijama.

- Za upis na doktorske studije najviše se gleda da li su objavljeni naučni radovi, pa tako i student koji ima manji prosek od predviđenog može da ispuni uslove konkursa.. Takođe, za sam rad na fakultetu je bitno zalaganje i posvećenost, što profesori zaista prepoznaju i vrednuju - napominje Marija.

Ona poručuje studentima da ne treba da budu previše opterećeni samim ocenama, već da se trude da zaista usvoje znanje koje će im biti korisno u budućem radu, kao i da se uključe u vannastavne aktivnosti. Ukoliko se tako postave prema učenju, sigurna je da i rezultat u vidu dobrih ocena neće izostati.

Znanje treba da bude primenljivo

Angelina Vlaški (23) je studentkinja pete godine na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Predsednik je Studentskog parlamenta, član Organizacionog odbora Naučne sekcije i student demonstrator na Katedri za patologiju. Ona smatra da prosek nije najvažniji i da studenti ne bi trebalo da se rangiraju na osnovu toga, niti da im to stvara pritisak.

- Na medicini svako uči za sebe, zbog sebe i zbog svojih budućih pacijenata. Opterećivanje prosekom može da izazove samo kontraefekat i da stvori nervozu. Tada student uči neke pojedinosti samo zbog ocene, a ne zbog svog znanja – kaže Vlaški.

Naša sagovornica ističe da na fakultetu studenti treba da se fokusiraju na suštinu, a to je da se usvoji znanje koje treba da bude funkcionalno i da kasnije može da se primeni.

Angelina navodi da posle uloženog rada, truda i vremena u savladavanje neke tematike, svako želi dobru ocenu koja je satisfakcija za uloženi rad i trud.

- Bitno je da shvatite razliku termina učiti i studirati. Učiti znači usvajati gradivo bez dubljeg bavljenja tematikom i bez postavljanja pitanja zašto je to tako. Studirati znači baviti se gradivom, postavljati pitanja zašto, kako i zbog čega. Treba da budemo posvećeni i da se trudimo da nađemo odgovore koji se ne nalaze samo u jednoj literaturi nego koristiti različite izvore, sajtove, naučne radove. Tokom fakulteta posvetite se vannastavnim aktivnostima, učestvujte u radu različitih sekcija jer i na taj način se uči i vidi više od onoga što se nalazi u knjigama.

Kontinuitet bitniji od proseka

Jelena Veselinović, HR konsultant i vlasnica agencije HR Faktor ističe da značaj proseka na studijama zavisi od pozicije za koju se konkuriše.

- Za niže i srednje profilne pozicije i neka zanimanja koja su popularna na tržištu, npr. marketing, HR, administrativni poslovi, niko ne gleda prosek ocena sa fakulteta. Bitno je da je osoba radna, odgovorna, uravnotežena, izbalansirana.

Naša sagovornica navodi da su oblasti u kojima se i te kako gleda prosek ocena: medicina, ljudski resursi, psihologija, sociologija, pedagogija, jezici, kao i naučnoistraživački rad.

- Više od proseka računa se kontinuitet, odnosno ako je osoba završila fakultet u roku ili godinu dana kasnije. Sasvim je prihvatljiv prosek između 8 i 9,5 i to pokazuje da je osoba vredna i istrajna i da ima samodisciplinu.

Vannastavne aktivnosti su mnogo značajnije od samog proseka zato što nam to govori da je osoba svestrana i da je usvojila liderske i timske veštine, navodi Jelena.

- Kada se završi fakultet mladi su još uvek neiskusni i nisu upoznati sa poslovanjem i načinom kako kompanije funkcionišu. Za osobe koje su imale vannastavne aktivnosti u startu znamo da će njihovo uvođenje u posao biti brže i lakše.

Početak studiranja je pored učenja veoma stresan period gde se mnogi mladi suočavaju sa samostalnim životom, promenom sredine, novim ljudima, mnogo obimnijim gradivom nego što su navikli. Neko se brzo snađe, a nekome je potrebno više vremena.

Ocene na fakultetu su tu kao rezultat vašeg znanja i učenja, a ne kao broj koji određuje da li više ili manje vredite. Dajte sebi vremena da se naviknete i postavite realne ciljeve. Pored fakulteta, fokusirajte se i na hobije jer vam oni mogu mnogo značiti tokom traženja posla.