Najčešće pravopisne greške

Iako bi trebalo da smo jezičke nedoumice savladali još u toku svog osnovnog obrazovanja, neretko se zapitamo kako je ispravnije napisati neku reč ili u kojoj rečeničnoj strukturi se koristi jedan ili drugi oblik reči.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Gugl nam se tu pokazao kao dobar prijatelj, međutim, ipak bi bilo lakše da sve najčešće pravopisne greške držimo u malom prstu, bez pomoći prijatelja.

Kada reči pišemo odvojeno, a kada spojeno?

Rečca ne

1. Kada negiramo glagol, rečca ne se piše odvojeno (ne čujem, ne znam, itd.), osim u slučaju sledeća četiri glagola: neću, nemam, nisam, nemoj.
2. Sa druge strane, rečca ne se uz imenice i prideve piše spojeno (neznanje, nepismen, itd.)

Zamenica ni

1. Kada zamenicu ni koristimo bez predloga uz sebe, onda se ona piše spojeno (niko, nigde, nikakav, nijedan, itd.)
2. Kada ova zamenica uz sebe ima i predlog, onda je pišemo odvojeno (ni sa čim, ni od koga, itd.)

Kako pišemo predlog i instrumental lične zamenice?

Pravilno je pisati odvojeno (sa mnom, za mnom, preda mnom, itd.), dok je nepravilno pisati spojeno (samnom, zamnom, predamnom, itd.).

Kako pišemo prideve koji se završavaju na -ski, -čki i -ški?

Ovi pridevi se pišu malim početnim slovom (novosadski, pančevački, njujorški, itd.). Odstupanje nastaje jedino kod vlastitih imenica kod kojih se u nazivu pojavljuju ovi pridevi (Karlovačka gimnazija, itd.).

Jer, je li, jel’, je l’ – kada i kako ih pravilno koristiti?

1. Jer je uzročni veznik i koristimo ga da pokažemo vezu glavne i uzročno zavisne rečenice (Danas nisam radila jer sam se razbolela.)
2. Je li (Je l’), Da li (Da l’), Bi li (Bi l’) – pravilno je koristiti i izvorni i skraćeni oblik kada ih koristimo u upitnim rečenicama, osim u slučaju kada se reč ispred li (l') završava samoglasnikom, nije moguće hoćeš l' ili jesam l'.
3. Kada želimo da iskažemo uverenje u tačnost onoga što je rečeno (zar ne), koristimo Jel', Jelte, Jelda.

Kada koristimo crtice?

Spisak ovih pravila je jako dugačak, pa se u nastavku nalaze samo od neka od pravila:

1. Pravopis propisuje da je bolje pisati pedesetak slovima, nego 50-ak.
2. Kada se imeničke i pridevske izvedenice kombinuju s brojevima da bi se izbegle duge reči, deo pisan ciframa se s drugim delom povezuje crticom: 48-časovni, 30-satni.
3. Pravilno je pisati zookultura, zoologija, ali zoo-vrt kao skraćenicu od zoološki vrt.
4. Kada koristimo kombinaciju različitih boja, pišemo ih koristećicrticu (crno-žuta).
5. Kada je reč o terminu e-mail / email / mail, pravilno je reći i pisati imejl ili mejl. Imejl-adresa se piše sa crticom.
6. Kada prefiksoid auto znači samo ili sopstveni, piše se spojeno (autoportret, autobiografija, itd), ali kao skraćenica od automobil ili automobilski, piše se sa crticom: auto-trke, auto-put, auto-kamp.

Ovo su bila samo neka od najčešćih pravopisnih grešaka koje pravimo u svakodnevnom govoru. Lista je svakako duža i obimnija, a kako je jezik živa i promenljiva kategorija, ona je sklona da bude sve duža i sadržajnija.