Obrazovanje 30.03.2018. 1 min

Počeću sutra sa učenjem...

Zašto odlažemo obaveze? Jesmo li lenji? Da li zdravo ponekad odložiti obavezu? Šta je problem kada odlaganje postane dominantan oblik ponašanja? Može li se prevazići i kako?

 

Učenje

Foto: Pixabay

Ponašanje koje ima karakteristike odlaganja akcija i zadataka za kasnije poznato je kao prokrastinacija. Odlaganje samo po sebi uopšte ne mora biti disfunkcionalo, naprotiv može ukazati na fleksibilonost osobe koja odlaže kao i kapacitete za prilagođavanje novonastaloj situaciji. Problem se javlja kada prokrastinacija postane dominantni način funcionisanja osobe. Osoba u nedogled odlaže neprijatne aktivnosti za kasnije osećajući trenutno olakšanje. Istaživanja govore da se čak kod 50% studenske populacije javlja prokrastinacija.

 

Odlaganje početka učenja gotovo po pravilu studentu donosi nedostatak 2-3 dana za adekvatnu pripremu ispita. Veliki broj sudenata redovno spremanje ispita počinje pravljenjem realnog, jasnog plana koji se po potrebi revidira.

 

Prokrastinaciju obično prate osećanja krivice i nezadovoljstva, anksioznosti, unutrašnje nelagode. Uzroci ovakvog disfuncionalnog ponašanja mogu biti najrazličitiji: perfekcionizam, strah od neuspeha, nedostatak motivacije, problemi sa autoritetima, niska frustraciona tolerancija, iracionalna uverenja. Razumevanje uzroka vodi razrešenju problema i boljoj organizaciju vremena i aktivnosti, kvalitetnijem i ispunjenijem životu sa mnogo manje frustracija.

 

Ponekad izlaženje na kraj sa ovim problemom nije jednostavno i zahteva pomoć stručnjaka.

 

Nemojte se ustručavati da potražite stručnu pomoć i ponovite prokrastinaciju.

 

 

Ukoliko vam treba savet ili oslonac da izađete na kraj sa vašim problemima pozovite Životnog trenera na 0906/400-098!

Posaljite pitanje SMS-om: SLIFE(razmak)Vaše pitanje na broj 5511

Upoznajte nas na: www.my-lifecoach.com

Autor: Vesna Milojević – Life Coach

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više