Obrazovanje 15.12.2021. 5 min

Programiranje: Odakle početi?

Sama pomisao na učenje programiranja može da bude zastrašujuća, naročito kada se uzme u obzir da sama reč podrazumeva tehnički oblik komunikacije koji treba da razumeju računari. Jedan od načina na koji mnogi počnu sa programiranjem jeste da izaberu neki popularni programski jezik i putem kursa, privatnih časova ili knjiga, krenu da uče isti. Retkost je da budući programeri uđu u svet kodiranja istraživanjem relevantnih programskih koncepata i alata koji se svakodnevno koriste. U ovom članku izložićemo 12 koraka koji će vam pomoći da naučite esencijalne aspekte programiranja.
Programiranje: Odakle početi?
Foto: Startuj.com (Shutterstock)

#1 Upoznavanje sa kompjuterskom arhitekturom i osnovama podataka

Sjajna stvar u vezi programiranja je da je moguće kreirati aplikacije bez brige o hardveru. Bez obzira na to, korisno je poznavati osnove mašine na kojoj se izvršava kod koji pišemo. Neke od stvari koje bi trebalo da istražiš ukoliko se upuštaš u svet programiranja jesu mikročipovi, procesor, RAM, binarna reprezentacija i mašinski kod.

#2 Izučavanje načina na koji funkcionišu programski jezici

Većina računara oslanja se na procesor, koji može da razume određeni skup instrukcija u obliku jedinica i nula. Programski jezici obezbeđuju sredstvo za premošćavanje jaza između načina na koji naš mozak razume svet i načina na koji kompjuteri razumeju svet. Kod koji pišemo treba da se prevede u binarne instrukcije (mašinski kod) koji procesor razume. U zavisnosti od jezika koji odaberete za izučavanje, vaš kod će ili da se kompajlira ili da se interpretira u mašinski kod izvršava procesor. Većina programskih jezika uključuje program koji se zove kompajler ili tumač, koji obavlja ovaj vid prevođenja.

#3 Razumevanje načina na koji funkcioniše internet

Kojoj god vrsti programiranja odlučite da se posvetite, naići ćete na situacije u kojima će vam značiti da razumete kako računari međusobno komuniciraju. Internet predstavlja skup povezanih kompjutera u globalnu mrežu. Svaki kompjuter poštuje skup pravila koji omogućava komunikaciju sa drugima.

#4 Vežbanje osnova komandne linije

Komandna linija omogućava obavljanje zadataka koje inače radimo putem pointera i miša, a glavna razlika je u tome što prvenstveno prihvata unos preko tastature i što može značajno da ubrza unose kada je savladate.

#5 Upoznavanje sa HTML-om

HTML predstavlja kostur veb stranica, on određuje strukturu stranica navodeći elemente koji treba da budu prikazani i redosled u kojima se prikazuju. Svaka veb stranica koju ste ikad videli ima neki HTML sa kojim je povezana, i iako HTML tehnički nije programski jezik, često se naziva kodom. HTML se, za razliku od drugih programskih jezika, ne pokreće i ne izvršava, samo čeka da bude poslat u veb pretraživač koji će ga prikazati krajnjem korisniku. Bez obzira na to, ukoliko želite ozbiljnije da se bavite programiranjem, biće vam potrebno razumevanje HTML-a.

#6 Vežbanje CSS-a

CSS omogućava povezivanje svojstva stilova kao što su boja pozadine, veličina fonta, širina, visina i sl. sa HTML elementima. Kao i HTML, ni CSS tehnički nije programski jezik, ali je bitno poznavati ga.

#7 Početak programiranja sa JavaScript-om

JavaScript je programski jezik kreiran za veb stranice i internet. JavaScript je specifičan po tome što je dizajniran da se izvršava direktno unutar veb pretraživača. Omogućava pisanje koda koji će biti izvršen nad veb stranicama kako bi sajtovi bili dinamičniji i odličan je kao prvi programski jezik koji ćete učiti.

#8 Programiranje u Python-u

Kada naučite osnove JavaScript-a, koristiće vam da ovladate Python-om. Mnogi programski jezici pružaju sličan skup funkcionalnosti, uključujući promenljive, aritmetičke operatore, if/else uslove, petlje i funkcije, te je korisno videti kako različiti programski jezici implementiraju slične karakteristike. Koncepti su obično veoma slični, ali sintaksa, odnosno način na koji se piše kod, varira od jezika do jezika. Kako je Python programski jezik visokog nivoa koji daje prednost lakoći razvoja u odnosu na brzinu izvršavanja, jedan je od najboljih jezika za početnike.

#9 Produbljivanje znanja u Java programskom jeziku

Kada ovladate sa par programskih jezika višeg nivoa, možete se baciti na Javu. Za razliku od JS i Python-a koji izvršavaju izvorni kod u realnom vremenu putem interpretera, Java je kompajlirani jezik, tj. koristi kompajler za pretvaranje izvornog koda u oblik koji računar može da razume. Java je donekle posebna jer kompajlira izvorni kod u bajtkod, namenjen za izvršavanje Java virtuelne mašine.

#10 Praćenje kodova preko Git-a

Git je najpopularniji sistem kontrole verzija koda koji se danas koristi. Omogućava saradnju više programera na softveru i neophodno je da znate da radite u njemu, jer predstavlja programersku verziju portfolija.

#11 Skladištenje putem baza podataka i učenje SQL-a

Baza podataka je program posebno dizajniran za efikasno skladištenje, ažuriranje, preuzimanje i brisanje velikih količina podataka. Kada radimo sa programima napisanim u JavaScript-u, Python-u, Javi ili nekom drugom jeziku, naši programi komuniciraju sa bazama podataka, te je bitno razumeti kako se ta komunikacija odvija. Većina baza podataka govori SQL, te će vam ovo biti odličan izbor za izučavanje.

# 12 Učenje o frejmvorku

Sledeći korak je izučavanje različitih frejmvorka. Frejmvork je skup biblioteka kodova koje sadrže uobičajene funkcionalnosti koje koriste sve veb aplikacije. On obezbeđuje sistem za programere i mogućnost da izgrade aplikacije bez brige o pisanju brojnih standardnih kodova od nule.

Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan. Ukoliko imate dodatnih pitanja na temu, pišite nam u komentarima!

Hristina Pajić

Hristina Pajić

Hristina studira informacione sisteme na Fakultetu organizacionih nauka. Radi kao freelance Wordpress developer, a u slobodno vreme fotografiše i putuje.

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više