Obrazovanje 17.05.2022. 4 min

Šta ako ovaj fakultet ipak nije za mene?

Kako da znamo da li smo upisali pravi fakultet? Šta ako nismo doneli dobru odluku? Želimo da se prebacimo na drugi faks..da li je kasno?

Šta ako ovaj fakultet ipak nije za mene?

Foto: Startuj.com (Shutterstock)

Izbor fakulteta je jedna od odluka, a mnogi smatraju da suštinski određuje životni put. Za srednjoškolce se veruje da su, za razliku od osnovaca, u tom periodu već dovoljno zreli da odluče koji je njihov budući poziv i zato tu odluku donose dosta opreznije. Kada jednom odluče koji fakultet žele da pohađaju, pretpostavlja se da su 100% sigurni u svoj izbor.

Međutim, budimo iskreni, retko ko u tom periodu može da se pohvali da zaista zna šta želi od svog života i zato se u tim situacijama, budući studenti poneti strahom od grešaka, oslanjaju na druge. To mogu biti roditelji, jer “roditelj ipak najbolje zna” ili pak prijatelj koji je nešto ranije upisao te studije i poprilično je zadovoljan.

Šta ako ispitni rokovi ne prođu kako smo zamišljali?

Pretpostavićemo da su se budući brucoši odlučili za određeni fakultet, “pokidali” prijemni i započeli studentski život. Kada na red dođu ispitni rokovi, neretko se dešava da od njih, a često i od studenata starijih godina čujemo onu čuvenu: “Ne znam zašto sam uopšte upisao fakultet, nikad neću ovo naučiti”. Sa prolaskom ispitnih rokova, fakultet više nije tako loša opcija jer su brige oko polaganja ispita nestale, savladane su prve prepreke, te ne pada tako teško povratak predavanjima i ispijanju kafe u pauzama sa prijateljima.

Međutim, šta ako nam ispitni rokovi ne prođu kako smo zamišljali i odjednom počnemo da sumnjamo u svoj izbor? Da li to znači da nam se desila blokada koja se gotovo svakom studentu desi u nekom periodu studija ili je bezuspešno polaganje ispita znak da smo na pogrešnom putu?

Milena Rajčević, koordinator programa karijerne edukacije u Centru za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu, za sajt Startuj.com kaže da se mladi često susreću sa ovakvim problemima i da se na svaka dva do tri dana bar jedan student prijavi za usluge psihološkog savetovanja.

Nedostatak samodiscipline

Složićemo se da je studiranje jedan dugotrajan proces koji zahteva upornost, samodisciplinu i izdržljivost, pa se stoga pad motivacije, kao i blokada, neretko dešavaju.

Rajčević navodi da uzroci pada motivacije mogu biti različiti, od razočarenja usled gradiva koje je student primoran da uči ali mu se ne dopada, pa sve do međuljudskih odnosa kao što su konflikti sa kolegama ili profesorom. Dešava se i da se prilikom studija mladima promene interesovanja, što u periodu odrastanja nije redak slučaj.

Međutim, prema njenim rečima, nedostatak samodiscipline najčešće dovodi do pada motivacije. Ona vremenom može dovesti do zastoja, nakon čega motivacija nastavlja da pada jer se student poredi sa drugima koji napreduju i oseća se neuspešno.

- Promena fakulteta je ozbiljna karijerna odluka i naravno da se ne donosi olako, te ih u našem Centru savetujemo da dobro promisle pre donošenja takve odluke - ističe Milena Rajčević.

Da li ću ponovo pogrešiti

Strahovi od promene fakulteta takođe mogu biti mnogobrojni, a kao prvi možemo navesti novi početak, koji od mladih zahteva da se sada prilagode novoj okolini, vršnjacima, kao i gradivu na drugom fakultetu, a ponajviše činjenici da više neće studirati sa svojom generacijom.

- Do tog trenutka, svi oni su bili u obrazovnom sistemu sa vršnjacima, pa im treba vremena da prihvate da sada po prvi put iskaču iz te šeme - navodi Rajčević.

Takođe, pritisak kod mladih stvara i pitanje koliko će dodatno finansijski opteretiti roditelje, jer studiranje često odlaže „nezavisnost od roditeljskog dinara“.

- Kako bismo doneli ispravnu odluku, potrebno je preispitati više puta, razmisliti o onome što želimo od života i studiranja, kao i o perspektivi koju nam diploma određenog fakuleta pruža na tržištu rada.

Kako bismo bolje sagledali problem, naša sagovornica predlaže razgovor.

- Potrebno je da sagovornik bude neko ko dobro sluša, parafrazira, sažima, fokusiran je, ne žuri sa zaključcima, ne osuđuje, prihvata ljude kakvi jesu, razume emocije i o njima razgovara i naposletku, orijentisan je na konstruktivno rešavanje problema – smatra naša sagovornica.

Budite spremni na rizik

Na našem pitanje šta bi preporučila mladima u trenucima kada im ponestane motivacije i naiđu na blokadu, Rajčević kaže:

- Nekoga će motivisati drugačiji vid učenja, nekome će prijati praksa, upoznavanje sa ljudima i načinom na koji je fakultetsko znanje primenljivo u praksi, dok će mnogi dobiti novi nalet energije ukoliko se posvete hobiju. Takođe, savetujem vam da smanjite ambicije. Ako niste u idealnom stanju po pitanju motivacije, postavite male ali dostižne ciljeve - dodaje Rajčević i ističe da je najvažnije da verujete u sebe i pokušavate da rešite problem sve dok ne uspete u tome.

 

Natalija Nenadović

Natalija Nenadović

Student sam treće godine Fakulteta organizacionih nauka. U slobodno vreme volim da čitam, treniram i da se družim sa prijateljima.

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više