Obrazovanje 22.10.2015. 4 min

Tajna implicitnog učenja

Zamislite da postoji tehnika koja vam omogućava da zapamtite informaciju, a da niste morali da je “naučite”. Možda zvuči neverovatno, ali naučnici sa Univerziteta Stanford razvili su tehniku koja omogućava upravo “nesvesno učenje” i to oslanjajući se na takozvano implicitno učenje, piše britanski TIME magazin.

 

Tajna implicitnog učenja

 

Naime, kako piše TIME, vođa istraživačkog tima sa Univerziteta Stanford, Hristo Bojinov, izneo je jednu sasvim nesvakidašnju teoriju koja nas nesumnjivo podseća na špijunski film. Ideja koja leži u osnovi Bojinovih istraživanja podrazumeva mogućnost da osoba zapamti određenu šifru, a da je nikada pre toga nije “učila”, odnosno pokušavala svesno da je zapamti. Koristeći tehniku koju je osmislio ovaj tim, data informacija će biti utisnuta u naše pamćenje i mi joj možemo pristupiti u određenom trenutku kada nam je ona potrebna, ali ukoliko bi nas neko pitao da otkrijemo šifru, mi to ne bismo mogli učiniti čak i da to želimo, budući da informacija nije dostupna našem svesnom umu. Pitate se kako je to moguće?!

 

Kao što smo spomenuli, to bi bilo moguće zahvaljujući implicitnom učenju. Budući da Bojinov još uvek nije javnosti predstavio ovu tehniku, već nam je samo zagolicao maštu tvrdnjom da su članovi njegovog tima u laboratoriji uspeli da zapamte šifru od 30 karaktera samo igrajući kompjutersku igricu u koju je data šifra bila implementirana, ostaje nam da sačekamo zvanično predstavljanje teorije i da se do tad pozabavimo upravo implicitnim učenjem.

 

Ako vam je sve ovo zvučalo nemoguće i kao scenario za neki film o Džejms Bondu, razmislite sledeće – Kako je moguće da malo dete sastavi koherentnu rečenicu, a da još uvek u školi nije učilo gramatiku; ili kako je moguće da moreplovac zna kakvo ga vreme očekuje tokom dana samo iz jednog pogleda na nebo…? Mislite da je to slučajnost, evo dokaza koji će vas uveriti u suprotno: Upravo sada dok čitate ovaj tekst, vi skrolujete tekst, a da toga niste ni svesni, pritiskate strelicu na tastaturi, a da niste ni pogledali gde se ona nalazi, jednostavno vi znate tačno gde je i bez pogleda na tastaturu. Sve je to moguće upravo zahvaljujući nesvesnom “upijanju” informacija, i to je nešto što činimo svakog dana – implicitno učimo! Upravo na tom principu se zasniva spomenuta tehnika.

 

Iako svi imamo sposobnost implicitnog učenja, evo kako tu sposobnost možete poboljšati.

 

Pre svega, obezbedite dovoljno materijala za učenje. Istraživanja su pokazala da lakše stičemo određenu kompleksnu veštinu, kao što je na primer usvajanje stranog jezika, ukoliko smo izloženi brojnim različitim primerima i oblicima primene te veštine na konkretnom primeru, odnosno “u akciji”. Tako je dokazano studijom koja je objavljena ranije ove godine na Univerzitetu Ilinois u Čikagu da je kod osoba koje uče strani jezik primećeno na skeneru glave da se u mozgu odvijaju isti procesi kao kad jezik koriste izvorni govornici, ukoliko su te osobe bile izložene implicitnom učenju (učile su strani jezik onako kako to rade izvorni govornici), ali isto se ne može reći za osobe koje su bile podvrgnute klasičnom vidu učenja, odnosno eksplicitnom učenju i klasičnom učenju gramatike i jezika.

 

Zatim vežba. Svi znamo da se u ponavljanju i vežbanju krije tajna postizanja cilja. Moramo vežbati kako bi u određenoj veštini postali bolji. Konstantno ponavljanje i vežbanje, čak i onda kada ste već usvojili određenu veštinu, omogućava našem mozgu i mišićima da postanu sve precizniji i efikasniji u obavljanju zadataka. Jednostavno rečeno, ponavljanjem stičete rutinu koja vam omogućava da određeni zadatak obavljate s lakoćom, čak i do nivoa da ga obavljate nesvesno, po automatizmu, i to uz minimalan utrošak energije. Primera radi, dok je nekome slepo kucanje nemoguća misija, osobe koje ovu aktivnost obavljaju svakog dana i to po ceo dan, bilo zbog obaveza na fakultetu ili na poslu, ni ne obrate pažnju da nisu ni pogledali na trenutak u tastaturu dok su iskucali određeni tekst. Isto tako smo sigurni da većina vas može u sekundi da iskuca poruku na mobilnom telefonu, a da ne gleda u tastaturu. U pravu smo, zar ne? Vežba, vežba, vežba.

 

Na kraju, svoje implicitno učenje ojačaćete spavanjem. Možda zvuči neverovatno, ali istraživanja su pokazala da tokom sna naš mozak prepoznaje smislene sadržaje u našoj memoriji od tog dana i konsoliduje ih ili ih čini snažnijim i trajnijim. Proces učenja koji se nastavlja nakon završetka konkretne vežbe pojačava se tokom sna.

 

Preuzeto sa sajta www.studentskizivot.com

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više