Saveti za traženje posla 29.04.2022. 4 min

Iz ugla psihologa: Kako primiti feedback na poslu

Svaki posao koji počnemo da radimo u nekoj firmi, nakon određenog vremena biće ocenjen i vrlo je verovatno da će nam nadređeni dati feedback (povratnu informaciju) o našem radu. 

Iz ugla psihologa: Kako primiti feedback na poslu

Foto: Startuj.com (Shutterstock)

Razmena povratnih informacija u profesionalnom okruženju predstavlja uobičajenu komunikaciju između kolega i saradnika. 

Većina mladih na startu svoje poslovne karijere trudi se da što više nauči, da se brzo “pokaže”, kako bi što pre napredovali. Kada ste novi u poslu, feedback koji dobijete od kolega može vam pomoći da sagledate svoje greške i promenite neko ponašanje ili način rada.

Psiholog i psihoterapeut Renata Jevtić Mešter za sajt Startuj.com pojašnjava da je feedback reakcija (verbalna i neverbalna) koju saopštavamo ili uzvraćamo drugoj osobi, a koja je  izazvana njenim ponašanjem, mišljenjem ili emocijama:

- Kao i kod svakog koncepta i ovde postoji mogućnost podele ili klasifikacije. U zavisnosti od namere, načina na koji je oblikovana povratna informacija i koje je sadržine, možemo reći da je osnovna podela na  pozitivan/negativan, (ne)tačan i rekla bih (dis)funkcionalan feedback.

Naša sagovornica ističe da kod mladih ljudi, zbog nedostatka iskustva, može doći do neprijatnijih emocija i reakcija, jer nisu još imali toliko prilika da “vežbaju” kako da se nose sa feedback-om, naročito u poslu.

Kako ćemo doživeti i šta ćemo uraditi sa povratnom informacijom, u najvećoj meri zavisi od našeg sklopa ličnosti, pa spram toga se javlja i potreba da se (ne)pravdamo ljudima. Ne treba zanemariti da kako se vežba da se “primi” feedback, isto tako se vežba i kako da drugima saopštimo to što imamo, preporučuje naša sagovornica.

Kako da reagujemo na feedback

Kada je u pitanju način reagovanja na feedback, Renata navodi da je važno pažljivo saslušati šta druga strana želi da nam saopšti, zatražiti dodatno objašnjenje ukoliko nam je potrebno da bismo bolje razumeli na šta se misli, ali i zahvaliti se na izdvojenom vremenu i nameri da nam se pomogne. 

- Treba naglasiti naš lični stav o tome što smo čuli, da li se slažemo ili ne, kako mi to razumemo, da li smo nešto slično već primetili ili nismo. Poželjno je i istaći da ćemo razmisliti o tome šta nam je rečeno - na osnovu čega ćemo feedback prihvatiti ili odbaciti - dodaje Renata.

Ona ističe da je važno koja namera potencijalno stoji iza onoga što nam neko poručuje. 

- Kako biste bolje razumeli feedback, korisno je potražiti i mišljenje neke bliske osobe, jer dodatna perspektiva može da da drugačije svetlo i da neku povratnu informaciju tako razumemo na potpuno nov način. Podvlačim, vodite se time da će vam uvek pomoći učenje kroz iskustvo i promišljanje o situacijama kroz koje ste prošli i revidiranje onih za koje mislite da nisu bili od pomoći.

Kada feedback nije dobronameran

Ukoliko uočimo da u povratnoj informaciji koju nam neko nudi izostaje konstruktivan savet, da druga strana želi da nas sabotira i iznosi isključivo kritike, velika je šansa da feedback nije dobronameran.

- Granica je tamo gde druga strana ne zahteva da se menjamo za 360 stepeni, već da ćemo kroz modifikaciju nečeg konkretnog i mi lično imati benefite. 

Prilikom davanja ili primanja feedback-a u poslovnom okruženju treba da obratimo pažnju na to kome želimo da uputimo feedback, na kojoj je poziciji u odnosu na nas, zatim da li povratnu informaciju treba dati nasamo ili je u redu da bude tu još neko, navodi Renata. 

- Treba da se fokusiramo na ponašanje, a ne na ličnost, da se trudimo da feedback bude konstruktivan i da druga osoba jasno može da zna na šta ciljamo i šta očekujemo da promeni. Isto važi i ako su uloge obrnute, tj. ako smo mi ti koji primamo feedback - kaže Renata Jevtić Mešter.

Prvi posao i prvi feedback

Prema rečima naše sagovornice, uvek treba imati u vidu da je izgradnja sebe u svim životnim apsektima, pa i u poslovnoj sferi proces i da svako ima različit tempo razvoja.

- Dajte sebi vremena da upoznate svoju novu ulogu. Koja su vam zaduženja, kako izgleda prostor u kojem radite, ko su članovi tima i koja je struktura u komunikaciji. Verujte u sebe i obratite pažnju da li je negativan feedback posledica greške ili nedovoljno jasnih zaduženja i komunikacije u okviru sistema, ili je koren u nečemu što treba da nadogradite ili promenite. Na kraju, ako mislite da to sve prevazilazi vaše kapacitete, i to je u redu, potražite savet od bliske osobe ili se obratite psihologu, brojne organizacije u današnje vreme imaju HR službu koja takođe može biti izvor podrške.

Renata savetuje mladima i da razvijaju svoje meke veštine i neguju odnose unutar organizacije, jer ukoliko zaposleni oseća uvaženost, poštovanje i da je prihvaćen, pokazivaće veći stepen lojalnosti i odgovoran odnos prema radnim obavezama. 

- Trudite se da vaš feedback bude prikladan, precizan, blagovremen i usmeren ka rešenju - zaključuje ona.

Zorica Đukić

Zorica Đukić

Po profesiji master pedagog, u duši večni kreativac. Uživam u šminkanju, čitanju knjiga, pisanju i šetnji sa mojim kucama.

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više