Studiraš, a treba ti lova: U ponudi prodaja kokica, deljenje flajera, sortiranje robe...

Studiranje je za mnoge jedan od najlepših perioda i često se pamti po putovanjima, žurkama i druženju. Međutim, mladima je u tom periodu potreban i određeni prihod kako bi mogli da uživaju u svojim studentskim danima. 

Poslovi preko zadruge

Foto: Startuj.com (Shutterstock)

Tu se otvara pitanje mnogih mladih ljudi - kako da usklade studiranje i posao i da li je to uopšte moguće? Pored toga što je na fakultetima aktuelan bolonjski sistem studiranja, odnosno ostvarivanje predispitnih obaveza kao što je prisustvo na predavanju i vežbama, studenti i dalje učestalo traže poslove. Iako je trenutna situacija sa online predavanjima olakšala mogućnosti studiranja, ali i rada,  činjenica je da omladinske zadruge uvek imaju u ponudi nešto za mlade.

Koji su to poslovi koje nam nude omladinske zadruge?

Omladinska zadruga je zakonski prihvatljiv način rada, za studente koji žele da imaju svoj dinar u džepu. Sve one funkcionišu po principu članstva. Ukoliko student ili srednjoškolac želi da se zaposli negde i radi tzv. privremeno i povremene poslove, to će učitniti putem zadruge.

Svaka zadruga ima slična pravila članstva. Naš sagovornik Miloš Stajković, bivši pripravnik Zadruge studenata Univerziteta u Beogradu, objašnjava da studenti postaju članovi tako što donesu ličnu kartu, indeks i eventualno plate simboličnu cenu za učlanjivanje, koju svaka zadruga propisuje na svoj način. Nakon toga putem te zadruge pronađu posao koji ih interesuje ili ih zadruga pozove ukoliko imaju neki aktuelan posao.

- Zadruge funkcionišu tako što imaju ugovor sa određenim firmama i državnim ustanovama, koje traže određeni broj osoba, za određenu vrstu posla - kaže za Startuj.com Miloš.

Neki fizički poslovi su predodređeni više za muškarce, pojedini za žene, međutim ne igra to toliko važnu ulogu, jer obe vrste poslova mogu raditi i muškarci i žene, ali kroz rad je došlo do prirodne selekcije.

- Muškarci više rade fizičke poslove kao što su: istovar i utovar robe u fabrikama ili nekim magacinima, prenošenje kancelarijskog ili drugog materijala iz prostorije u prostoriju. Devojke se više prijavljuju za poslove promoterki, hostesa, deklarisanja robe ili konobarisanja - objašnjava Miloš.

Tokom zime su pretežno u pitanju poslovi koji se rade unutar nekih objekata. Devojke često traže poslove u pozorištima kao razvodnice, jer tada počinje sezona predstava kao i rad na čuvanju garderobe u nekim ustanovama, a muškarci kao portiri u sportskim centrima.

- Postoje i poslovi koji se obavaljaju isključivo leti i zimi, kao što su čišćenje snega ispred hala, sportskih dvorana i državnih ustanova. Tokom proleća, pred otvaranje letnje sezove javljaju se poslovi kao što su čišćenja i sređivanja bašti, dvorišta, bazena, kulturnih ili sportskih centara – ističe Miloš za Startuj.com.

U zavisnosti od toga ko je koliko spreman da se posveti nekom poslu i koliko želi da radi, svaki posao ima svoju cenu po satu. Neke od omladinskih zadruga svoje poslove objavljuju i na sajtu Startuj.com, a među najtraženijim poslovima su:

  • Promoter/ka - 250 din/sat
  • Rad u knjižari - 250 din/sat
  • Pakovanje kafe - 218 din/sat
  • Radnik u bioskopu - 250 din/sat
  • Rad u butiku - 250 din/sat
  • Rad u kuhinji - 300 din/sat
  • Deljenje flajera - 250 din/sat
  • Deklarisanje robe - 230-250 din/sat
  • Sobarica - 319 din/sat
  • Radnik na pakovanju robe - 250 din/sat
  • Call operater - 210 din/sat
  • Lepljenje deklaracija - 250 din/sat
  • Rad u magacinu - 220 din/sat
  • Sređivanje magacina - 300 din/sat
  • Kafe kuvarica - 250 din/sat

Šta kažu istraživanja?

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji 2021. ističe da 58,4% mladih ne zarađuje, jer je većina ispitanika još uvek u statusu studenta. 

Međutim, izveštaj Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) o položaju i potrebama mladih u Srbiji iz 2019. godine izneo je podatak da je najviše mladih zainteresovano za obuke i kurseve koji se tiču ličnog razvoja (22%), zapošljavanja (17%), zdravlja (15%) i preduzetništva (14%). 

Sa druge strane rezultati pokazuju da 74% studenata uglavnom ne učestvuje u programima stručne prakse i da od tog broja 68% studenata ne dobija naknadu za stručno usavršavanje. Razlog za to je kako navode nedostatak informacija o programima praksi (36%), nedostatak vremena (20%), nedostatak stručnih praksi za određena zanimanja koja su ispitaniku potrebna (10%).

Iskustva sa radom i studiranjem: Lični primer

Kako u Srbiji još uvek nije sprovedeno istraživanje o privremeno i povremenim poslovima, mladi takve poslove često nalaze putem zadruge i poslove obavljaju neko vreme u skladu sa obavezama na fakultetu. Ipak, da li takvi poslovi mogu da garantuju neku vrstu usavršavanja ili mogućnost daljeg napredovanja?

- Moje iskustvo rada u zadrugama je pozitivno, promenio sam dosta poslova, stekao sam novo radno iskustvo i pomoglo mi je pri samodisciplini. S obzirom i da studiram, dobio sam plaćenu praksu u Zadruzi studenata Univerziteta u Beogradu, baš preko zadruge gde sam nalazio privremeno i povremene poslove - ističe Miloš.

Kako ne postoji istraživanje o određenim poslovima, studenti u eri digitalizacije, sve informacije o poslu ili poslodavcu mogu naći na raznim forumima na kojima pišu studenti ili putem fejsbuk grupa ili stranica, ukoliko smatraju da od zadruge neće dobiti adekvatne informacije. Takođe, većina zadruga ima sajtove na kojima objavljuje aktuelne poslove gde studenti mogu pronaći poslove koji ih interesuju. Naša sagovornica, Nevena Avramović studentkinja Fakulteta političkih nauka, posao je našla putem društvene mreže.

- Videla sam objavu na Fejsbuku, za povremeni rad u Maksiju preko omladinske zadruge. Nazvala sam ih i kratko su me informisali o uslovima rada koji su mi potpuno odgovarali, skroz opušteno i koncizno. Svidela mi se ponuda, pozvali su me da dođem kod njih u kancelariju i potpišem ugovor. Takođe sam ih ispitala sve što me je interesovalo oko posla, zaduženja, dnevnice, isplate i radnog vremena - ističe Nevena Avramović.

Motivi studenata koji žele da rade preko zadruge su najčešće dodatni džeparac, jer kako izveštaj KOMS-a ističe najviše studenata nije zaposleno.

- Generalno sam počeo da radim zbog džeparca, ali sam kroz posao u samoj zadruzi, naučio mnogo o administrativnim i finansijskim poslovima. Naučio sam na koji način funkcioniše zadruga i kako posluje. Bilo je izazovno, ali sam stekao dosta veština. Preporučio bih studentima da, ukoliko to mogu, kombinuju posao i studiranje, jer time mogu dobiti potrebno znanje, novac, ali i disciplinu. Često na ovakvim poslovima mogu upoznati razne ljude i ostvariti kontakte - kaže Miloš Stajković, bivši pripravnik Zadruge studenata Univerziteta u Beogradu, ujedno i student Fakulteta političkih nauka.

Iako mladi posvećuju vreme studiranju, u anketama koje sprovode organizacije ne postoji odeljak koji se tiče privremeno i povremenih poslova. Puno puta se dešava da mnogo studenata radi, ali da to ne navode kao relevantno iskustvo, već kao dodatan posao tokom studiranja uz pomoć kojeg zarađuju novac.

- Počela sam da radim zbog dodatnog novca i na taj način pružim i roditeljima pomoć. Tražila sam posao koji bih uklopila uz studiranje. Otišla sam u Maksi i radila na pomoćnim poslovima u radnji, kao što je slaganje robe na police. Videla sam da ima dosta studenata i srednjoškolaca koji su takođe tu preko zadruge, što mi se svidelo. Atmosfera sa poslovođama je bila super, nikakav problem nisam imala, sama sam krojila svoj nedeljni raspored, sve je fleksibilno i podređeno našem vremenu. Isplata je bila u dogovoreno vreme, nije kasnila - objašnjava Nevena Avramović.

Poslovi koje mladi pronađu uz pomoć omladinske zadruge ne oduzimaju im previše vremena i oni mogu da se fokusiraju i na studiranje, ističe za Startuj.com Ela Vranić, studentkinja Fakulteta političkih nauka.

- Svoj posao sam pronašla putem omladinske zadruge, u pitanju je prodavanje kokica na utakmici tokom poluvremena. Iskustvo je bilo dobro, jer sam radila sa mladim ljudima i radila sam samo kada je utakmica u Hali Pionir, te sam se fokusirala dobro i na studije – kaže Ela Vranić.

Prednost toga biti student je što se uvek pronađe neki dodatni posao koji ne iziskuje previše vremena. Da li je to privremeno-povremeni posao putem zadruge, sezonski ili ipak praksa u svakom slučaju predstavlja mogućnost mladima da zarade novac „sa strane“ dok studiraju. Kako se sve više naša stvarnost pomera ka virtuelnoj sferi, mogućnost za pronalazak honorarnih poslova postaje još lakša. Većina zadruga svoje informacije deli na sajtovima ili društvenim mrežama i na taj način pruža mladima mogućnost da u svakom trenutku pronađu posao koji bi im odgovarao i koji bi mogli da usklade sa studijama. 

Natalija Paunović

Natalija Paunović student Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Želi da doprinosi društvu svojim radom i uživa u sticanju novih znanja i veština.

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više