U pauzi od učenja 15.10.2015. 7 min

A koji je vaš adut – 9 vrsta inteligencija

Odavno je poznata teorija da se nečija inteligencija ne može meriti samo jednim testom I da je merilo iste samo taj jedan IQ broj. Ukoliko se pitate koliko ste pametni, grešite! Pitanje je Koliko ste pametni, ali za šta! Da s lakoćom učite strane jezike ili da rešavate matematičke zadatke, da slikate ili projektujete, da stvarate muzička dela ili, pak, organizujete ljude…? Sve to zavisi zapravo od vaše inteligencije, tačnije od jedne ili više od devet inteligencija!

 

Još 1983. psihološkom svetu je predstavljena teorija da svaki čovek nema samo jednu vrstu inteligencije, već ih može imati više, čak devet. Tvorac ove teorije je dr Howard Gardner, profesor sa Harvarda. Po ovoj teoriji ne može se na samo jedan način konstatovati da li je neko pametan ili nije, već svako u sebi nosi niz različitih sposobnosti koje je Gardner svrstao u devet oblasti (inteligencija). Gardner je teoriju o višestrukoj ili multiploj inteligenciji prvi put pokazao u svojoj knjizi „Okviri mišljenja“. On tvrdi da IQ testovi ne uzimaju u obzir pun opseg ljudske inteligencije i da svi posedujemo različite individualne snage i slabosti koje oblikuju dimenzije višestruke inteligencije. Gardner definiše inteligenciju kao sposobnost za rešavanje problema i stvaranju proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira.

 

 

Ovo je devet inteligencija ili kategorija po dr Gardneru:

 

1. Lingvistička (jezička, verbalna) inteligencija

 

Lingvistička inteligencija podrazumeva naglašeni interes prema rečima i načinu na koji se reči koriste u čitanju, pisanju i govoru. Ona takođe uključuje uživanje u stranim jezicima, pričanju priča, kreativnom pisanju ili čitanju. Osobe kod kojih je razvijenija lingvistička inteligencija vole da čitaju knjige, stripove, novine, pišu pesme i priče, uglavnom nemaju problema sa javnim nastupima i govorima. Ove osobe će lako preneti I objasniti određenu ideju jezikom.

 

2. Logičko-matematička inteligencija

 

Ova inteligencija podrazumeva lako poznavanje i primenu brojeva i matematičkih pojmova, pronalaženje obrazaca i lakoću uočavanju odnosa, uzroka i posledica u nauci. Ova vrsta inteligencije dolazi do izražaja u: rešavanju problema i zagonetki, rešavanju matematičkih zadataka napamet, korišćenju kompjutera i učenju kompjuterskih programa i jezika, predstavljanju činjenica pomoću mapa, kao i u pronalaženju rešenja u detektivskim pričama. Ono što povezuje sve ove različite aktivnosti, a što je ključni element ove inteligencije, jeste logika koja se koristi kao sredstvo u rešavanju problema.

 

3. Muzička inteligencija

 

Osobe koje imaju razvijenu muzičku inteligenciju, osim što vole i uživaju u muzici, bolje razumeju ritam, melodiju i zvučne motive, lako pamte melodije, osećaju razliku između različitih instrumenata koji sviraju u isto vreme. Takođe uživaju u aktivnostima kao što su pevanje, sviranje nekog instrumenta, slušanje muzike i rado odlaze na koncerte.

 

4. Telesno-kinestetička inteligencija

 

Ova inteligencija je zastupljenija kod onih osoba koje izražavaju sebe i svoje sposobnosti koristeći svoje telo, što znači da oni misle i uče telom. Reč je o osobama koje vole kretanje i fizičku aktivnost, lako i brzo uče fizičke veštine, uživaju da učestvuju u skečevima ili pozorišnim komadima, uspešni su sportisti, vešti su u primenjenoj umetnosti, pletenju i šivenju, gradnji modela, imaju dobru koordinaciju pokreta, elegantno plešu, izvode mađionačarske trikove i slično.

 

5. Prostorna ili spacijalna inteligencija

 

Ono što je svojstveno za ovu inteligenciju je da se u ovom slučaju radi o učenju i razmišljanju u slikama. Osobe koje imaju naglašenu ovu vrstu inteligencije bolje pamte lica nego imena, vole da crtanjem ili skiciranjem izražavaju svoje ideje, uživaju dok sastavljaju i rastavljaju stvari, primećuju stil odevanja, automobile ili druge stvari iz života, češće crtaju, uočavaju oblike u svetu oko sebe, uživaju dok gledaju filmove. Neki ljudi tu inteligenciju iskazuju kroz aktivnosti kao što su likovna umetnost, fotografija, film ili dizajn, dok je drugi izražavaju kroz arhitekturu, modelarstvo, građevinarstvo ili pronalazaštvo.

 

6. Interpersonalna inteligencija

 

Interpersonalna inteligencija izražava sposobnost osoba da lako upoznaju ljude i sklapaju prijateljstva, uživaju da posmatraju ljude i analiziraju njihov govor tela, uživaju u grupnim aktivnostima i živim razgovorima, dobro organizuju aktivnosti za sebe i druge, znaju da probude interes kod ostalih za neki zajednički posao, brinu o tome šta je ispravno, a šta pogrešno, vode računa o tome kako se drugi osećaju, brinu o drugim ljudima i u pronalaženju načina kako da im pomognu, jer upravo ova inteligencija omogućava da razumeju druge.

 

7. Intrapersonalna inteligencija

 

Ova vrsta inteligencije podrazumeva tendenciju i sposobnost ljudi da su više okrenuti sami sebi, jer dobro poznaju sebe i imaju dobru ideju o tome ko su i šta mogu. Osobe kod kojih je ova inteligencija razvijenija svesniji su svojih osećanja i mogu bolje da razumeju sebe nego što to drugi mogu. Sposobni su da zacrtaju sopstvene ciljeve, razmišljaju o svojim iskustvima i uče na njima, provode vreme duboko razmišljajući o onome šta je njima važno i razmišljaju o svojoj budućnosti. Preferiraju aktivnosti koje mogu da izvode sami.

 

8. Naturalistička (prirodnjačka) inteligencija

 

Ova inteligencija je zastupljena kod osoba koje vole prirodu i okolinu u kojoj žive, primećuju prirodu gde god da su, imaju dobro pamćenje za detalje vezane za mesta na kojima su bili, vole životinje i biljke i lako ih prepoznaju, imaju sposobnost razumevanja različitih situacija i snalaženja u njima ili na različitim mestima, vode računa o svojoj prirodnoj okolini, uživaju da pešače ili kampuju u prirodi, pokazuju interes za jezera, reke, okeane, astronomiju i sve ono što se tiče prirode.

 

9. Duhovna inteligencija

 

Ova inteligencija uključuje osetljivost i kapacitet osobe da se bavi dubokim pitanjima o ljudskoj egzistenciji, kao što je značenje života, ko smo mi, zašto umiremo i kako smo nastali.

 

Interesantno je da po dr Gardneru svako ima ovih devet inteligencija samo što su zastupljene u različitoj meri. Možda imate razvijeniju lingvističku inteligenciju, ali niste pisac. Ili, možda vam je razvijenija telesno-kinestetička i možda možete da postanete najbolji košarkaš sveta, ali niste spremni za naporan rad, svakodnevne treninge ili timski rad. Ako ste natprosečno inteligentni za muziku, ne mora da znači i da ste ’muzički’ uspešni. Za uspeh nije dovoljno imati samo visok IQ. Traži se i mnogo rada.

 

Ovo su tipične profesije ljudi koji imaju razvijeniju neku od devet inteligencija. Možda i po vrsti posla kojim se bavite možete da procenite koja je vaša ’dominantna’, a možda ste i nemarni prema svojim sposobnostima, pa ih ne razvijate.

 

Lingvistička  – pisci, advokati, predavači, izdavači, profesori književnosti, pesnici, urednici, lingvisti, prevodioci, PR menadžeri, rad u medijima

 

Logičko-matematička– naučnici, inženjeri, informatičari, ekonomisti, istraživači, analitičari, bankari, trgovci, pregovarači, posrednici, direktori

 

Muzička– muzičari, pevači, kompozitori, DJ-evi, muzički producenti, inženjeri zvuka, zabavljači, organizatori zabava

 

Telesno-kinestetička– plesači, glumci, sportisti, vojnici, vatrogasci, zanatlije, baštovani, kuvari, avanturiste

 

Prostorna– umetnici, dizajneri, animatori, arhitekte, fotografi, vajari, inženjeri, stručnjaci za lepotu i kozmetiku, pronalazači

 

Interpersonalna– terapeuti, stručnjaci za ljudske resurse, medijatori, lideri, savetnici, političari, edukatori, predavači, nastavnici, lekari, organizatori, stručnjaci za reklamiranje i oglašavanje, treneri

 

Intrapersonalna– svako ko je samosvestan, ko se bavi menjanjem sopstvenih misli i ubeđenja, ko je sklon introspekciji, ko se trudi da razume odnos individue sa spoljašnjim svetom.

 

Preuzeto sa sajta www.studentskizivot.com

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više