U pauzi od učenja 22.03.2018. 1 min

Bez vode mozak 'baguje'

Nedostatak tečnosti koja pokreće ceo organizam, čisti toksine iz vitalnih organa i donosi hranljive materije do ćelija može da ostavi dugotrajne posledice po zdravlje organizma, zbog čegaje neophodno svakodnevno voditi računa o količini unosa najzdravije tečnosti.

 

Voda

Foto: Pixabay

Glavobolja, problemi sa varenjem, smanjena koncentracija i radna sposobnost samo su neke od posledica nedovoljnog unosa vode.

 

Čak 80 odsto mozga čini voda, koja učestvuje u prenošenju nervnih impulsa. Dokazano je da gubitak vode u telu od samo dva odsto dovodi do smanjene koncentracije i usporenog razmišljanja. Simptomi teške dehidratacije mogu, takođe, da se odraze na mozak i dovedu do pojave konfuzije ili, u ekstremnim slučajevima, kome.

 

Povodom Svetskog dana voda, 22. marta, upozorava se koliko je svakodnevni unos vode važan za zdravlje.

 

Dok nedovoljan unos dovodi do mnogo simptoma akutne dehidratacije, uzimanje vode u preporučenim količinama, od dva do tri litra dnevno, praktično nema nijedan neželjeni efekat na organizam. U telu postoje fiziološki mehanizmi koji vodu rapoređuju, shodno količini koju smo uneli. Na taj način, voda učestvuje u procesu varenja, transportu i eliminaciji štetnih materija, održavanju normalne telesne temperature, termoregulacije organizma, kao i krvnog pritiska. Osim što će se nedostatak vode najpre prepoznati prema suvoći kože i usana, takođe može da ima dramatične posledice u vidu oštećenja kardiovaskularnog sistema i rada bubrega. Takođe, svi metabolički procesi počivaju na dovoljnom unosu najzdravije tečnosti. Dovoljan unos vode ubrzaće metabolizam i predstavljati "gorivo" za sagorevanje kalorija.

 

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više