U pauzi od učenja 24.08.2021.

Donošenje odluka - postani šampion u ovoj veštini

Da li ste nekada došli do raskrsnice, a nista znali kuda dalje da vozite?

Znakovi su uredno bili postavljeni pored puta, rezervoar napunjen benzinom, suvozač spreman za avanturu, ali vi ste se i dalje dvoumili koji žmigavac da date?

Ovaj drumski scenario možemo da prepišemo i životnoj raskrsnici koja umesto levog i desnog žmigavca nudi više različitih alternativa u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazimo.

Donošenje odluka

Foto: NajStudent (Shutterstock)

Kada od više ponuđenih opcija izaberemo jednu, papučicu za gas stisnemo do kraja i pod punom brzinom krenemo, tada smo doneli odluku, a ceo proces razmišljanja i vaganja naziva se odlučivanje. 

Sada, zavežite sigurnosne pojaseve jer vas očekuju vrtoglavo dobri saveti u ovoj ludoj vožnji zvanoj “postani šampion u donošenju odluka”.

Upoznavanje sa odlučivanjem

Ako ste na ovaj tekst kliknuli u potrazi za definicijom odlučivanja, konsultovala sam se sa prijateljem Google-om i on kaže ovako: Odlučivanje predstavlja odabir nekog smera delovanja između više alternativa, dok je odluka rezultat odlučivanja.

Odluke donosimo svakodnevno, u proseku 35 000 u toku 24h i neke nam padnu kao med i mleko dok druge znaju da zadaju prave muke. 

Donošenje odluka je, mogu slobodno reći, jedna od najvažnijih veština 21. veka. Pomaže nam da upravljamo svojim privatnim i poslovnim životom, željama i ciljevima u dinamičnom okruženju. Takođe, vodi nas ka samodisciplini i doslednosti i omogućava da održimo granice i budemo usmereni ka našim prioritetima.

I da na samom početku razjasnim i naglasim - donošenje odluka je veština i moguće je naučiti. Ovo sebi dobro urežite u pamćenje pa sa tom spoznajom nastavite sa čitanjem. 

Tehnike za donošenje odluka

Ne postoje dve potpuno iste jedinke na planeti i svako od nas razmišlja i radi na jedinstven način. Iako svi mi donosimo svakodnevno više desetina hiljada odluka, svi to činimo kako je nama ćef. 

Zato i ne postoji samo jedan način donošenja odluka. U narednim redovima upoznaću vas sa 8 najčešćih tehnika, ali niko od nas ne koristi samo jednu. Zato nemojte da budete isključivi, sarađujte sa sobom i uvidite koji stilovi vama leže.

  1. Intuitivno - prethodno iskustvo koje imamo igra veliku ulogu kod ovog načina odlučivanja. Dakle, ukoliko smo već nekada bili u sličnim situacijama, šabloni koji su se tada pokazali uspešno ćemo nesvesno primeniti i u sadašnjosti. Ovo može da bude mač sa dve oštrice, jer su sigurno mnogi drugi faktori u trenutnoj situaciji promenjeni. Takođe, trebalo bi da imate u vidu da je unutrašnji glas tu sa razlogom i ne morate uvek da ga poslušate, ali ga bar uzmite u obzir.
  2. Razgovorom - kroz razgovor sa osobom u koju imamo poverenja i koja je imala slično iskustvo možemo doći do nekih spoznaja do kojih mi sami u 4 zida ne bismo, a bitno je za donošenje odluka. Na taj način naše misli kažemo naglas i cela konfuzija koja nam se mota po glavi bude mnogo jednostavnija i lakše donesemo odluku. Ali imajte u vidu da ako nešto radi za vašeg prijatelja, ne mora da znači da će i za vašu situaciju. Sve savete primajte sa rezervom.
  3. Brainstorming - je tehnika grupnog rešavanja problema i donošenja odluka, tako što svi članovi spontano iznose što više ideja. Kada svako predloži nekoliko alternativa, povučen svojom logikom, intuicijom i prethodnim iskustvom, mnogo lakše i brže se dođe do krajnje odluke. Ne kažu džaba “Više glava misli bolje nego jedna”.
  4. Uključivanjem stručnjaka - kada razgovor sa jednom, ali ni sa više osoba ne bude od koristi, najbolji način za donošenje odluka jeste pomoć stručnog lica. On neće doneti odluku umesto nas, ali svojim objektivnim zaključcima će nam otvoriti oči i pomoći će nam da uvidimo koja je odluka najbolja.
  5. Logički - ovaj način se odnosi na prikupljanje svih potrebnih podataka o svim alternativama, njihovom analizom i na kraju donošenje odluke. 
  6. SWOT analiza – je tehnika putem koje identifikujete snage, slabosti, šanse (prilike) i pretnje. Uglavnom se koristi u korporativnom svetu kada kompanije žele da sagledaju situaciju iz svih uglova, ustanove sve alternative delovanja i donesu odluku. U privatne svrhe, možete je koristiti tako što ćete odrediti svoje snage i slabosti, a za svaku alternativu šanse i pretnje, te na osnovu tih podataka odlučiti u kom smeru nastaviti.
  7. Testiranjem - kada niste sigurni koja opcija bi bila najbolje rešenje, određeni vremenski period utrošite da testirate u praksi više alternativa i koja se najbolje pokaže, ta je dobitna. Loša strana ovog načina odlučivanja je ta što uglavnom nemamo dovoljno vremena za testiranje jer odluke treba da donesemo ad hoc.
  8. Grid analiza - se primenjuje u donošenju odluka na svim poljima, posebno u onim “50-50” situacijama. Uz pomoć tabela i brojki ćete izračunati koja opcija je bolja za vas.

Sve ovo utiče na odlučivanje

  • Nivo straha od donošenja pogrešne odluke je jedna od najvećih prepreka kod odlučivanja i najbolji prijatelj neodlučnosti. Što je ova emotivna blokada više izražena, to nam je teže da donesemo odluku. Za utehu vam je da ne postoji osoba koja nema ni trunku straha u sebi. Vreme i iskustvo donose novu percepciju iz koje su strahovi manji, a mi mentalno jači. Takođe, razmišljajte na način da ne postoji pogrešna odluka, već da nas svaka dovede do nečeg novog, a na kraju i do željenog cilja (neka kraćim, neka dužim putem).
  • Tolerancija rizika predstavlja koliko ste spremni da rizikujete u donošenju odluka. Što je tolerancija na rizik veća, brže ćete donositi odluke i obrnuto. Nekad igranje na sigurno može doneti mnogo više benefita, ali nemojte ući u začarani krug monotonije, jer i iza rizika vas čekaju pozitivna čuda o kojima možda niste ni sanjali.
  • Doba dana i te kako utiče na valjanost donošenja odluke, verovali ili ne. Sigurno ste svi upoznati sa čuvenom rečenicom “Jutro je pametnije od večeri”. Zato jutarnje časove koristite za donošenje bitnih odluka koje zahtevaju više razmišljanja, dok ostatak dana prepišite donošenju onih koje su manje naporne.
  • Fizičko i emotivno stanje utiče na mnoge segmente života, pa tako i na proces odlučivanja. Kada se dobro osećate i donošenje odluka ide mnogo jednostavnije. Zato je bitno da vodite računa o svom zdravlju i da uzmete pauzu s vremena na vreme. Ka cilju idite polako, korak po korak, sa pauzama jer uspeh vam neće pobeći. 
  • Naše okruženje može svojim komentarima, prethodnim iskustvima i ponašanjem da nas ohrabri ali i da nas pokoleba prilikom donošenja odluke, zato vodite računa ko čini vaše blisko okruženje, od koga tražite savet i čije reči pomno slušate. Nekada naši najbliži u želji da učine ono što je najbolje za nas usmeravaju nas na pogrešan put u strahu da ne bi pogrešili, ali na kraju dana jedina osoba koju najviše treba da slušamo smo mi sami. Mi živimo sa našim odlukama svakodnevno, a ne naše okruženje. 
  • Osobine u vidu neodlučnosti i nesigurnosti mogu u velikoj meri da nas “žuljaju” prilikom donošenja odluke.
  • (Ne)informisanost nas može sabotirati onda kada zbog nedovoljno podataka o mogućim alternativama budemo u još težem položaju za donošenje odluke, te je na kraju ni ne donesemo. Zato je istraživanje ključan korak u odlučivanju.
  • Predrasude o novim stanjima koje nam pruža donesena odluka. Ne razmišljajte unapred o negativnim trenucima jer takvim stavom ćete samo odlagati donošenje odluke i biće vam sve teže iz dana u dan.
  • Ostali faktori (eksterni i interni) koji mogu da stanu na put prilikom odlučivanja kao što su doba godine, situacija u državi, unutrašnja nelagoda prilikom promene,...

Formula za donošenje odluka 

Kada želimo da svu svoju pažnju i energiju posvetimo donošenju određene odluke, bitno je da detaljno prođemo kroz sve faze odlučivanja, kako bismo bili sigurni da nam nijedan segment ovog procesa nije nejasan.

Postoji 7 faza u procesu donošenja odluka, a to su:

  1. Identifikacija problema - pre nego što donesemo odluku, bitno je da identifikujemo problem koji uslovljava promenu i donošenje odluke. Dakle, moramo biti svesni da postoji potreba da se nešto promeni i tu nastupa donošenje odluke u kom pravcu idemo.
    Primer: Želim da promenim posao.
  2. Definisanje cilja - kada uočimo da treba da donesemo odluku, moramo da se zapitamo koji je naš cilj u tom procesu, odnosno šta želimo tom odlukom da ostvarimo.
    Primer: Želim da pronađem posao koji će mi pružiti priliku da napredujem u oblasti marketinga.
  3. Generisanje alternativa - u okviru treće faze sagledavamo koje su nam sve mogućnosti koje imamo.
    Primer: U slučaju marketinga, mogu da potražim otvorene pozicije u marketinškim agencijama, mogu da se javim preduzetnicima iz ove oblasti za poziciju asistenta ili da pomoću trenutnog znanja pokrenem sopstveni biznis i u hodu učim i napredujem.
  4. Kriterijum za izbor alternativa - veoma je važno koji su nam kriterijumi više, a koji manje bitni i da na osnovu toga, od svih mogućih opcija izaberemo onu koja nama najbolje leži.
    Primer: Kod izbora novog posla, bitno mi je da finansijski budem stabilna, da imam ograničeno radno vreme (od kad do kad radim) i da budem okružena novim, inspirativnim kolegama.
  5. Prikupljanje informacija - u ovoj fazi se prikupljaju sve informacije o svim alternativama, kako bi kada uporedimo svaku alternativu sa zadatim kriterijumima donošenje odluke bilo mnogo lakše.
    Primer: Rad u agencijama uglavnom obuhvata puno radno vreme, 5 dana u nedelji. Plata je fiksna. Radi se iz kancelarije gde ste okruženi ljudima. Postoji mogućnost za učenje i napredak. Rad na poziciji asistenta može da bude i full time i part time posao. U zavisnosti od toga se formira i zarada. Takođe, u ovom slučaju je moguće zarađivati i na osnovu ostvarenih rezultata, a ne sati rada. Rad je uglavnom fleksibilan i remote. Privatni biznis obuhvata 24/7 posao (bar na početku), fleksibilan je, ali i veoma odgovoran. Najbrže se napreduje i finansije nisu fiksne.
  6. Izbor alternative - na osnovu svih podataka iz prethodnih faza, u pretposlednjoj se donosi odluka koja najviše odgovara u trenutnoj situaciji.
    Primer: Na osnovu svih podataka, trenutno najbolja opcija za mene je rad u marketinškoj agenciji.
  7. Praćenje rezultata - ne možete sa sigurnošću da tvrdite da li je odluka koju ste doneli dobra ili loša, ali možete da pratite rezultate i da kroz određeni period sami utvrdite da li ste bili u pravu ili ne. Ako uvidite da vam ne odgovara odluka koju ste doneli, vratite se na fazu jedan i krenite sve ispočetka. Ali prvo dajte sebi vremena!
    Primer: Nakon 6 meseci aktivnog rada u agenciji, uvidela sam da mi izuzetno prija rad iz kancelarije. Odgovara mi što posao ostavljam tu i ne nosim ga kući po završetku radnog vremena. Ispostavilo se da sam bila u pravu sa sigurnom zaradom jer tako najlakše mogu da isplaniram svoj mesečni budžet.

Stilovi koji nisu pohvalni

Nijedan način odlučivanja nije skroz tačan ili pogrešan, ali postoji kratka lista onih koje bi trebalo da zaobiđemo kad god možemo, a to su:

  1. Impulsivno - kada odluke donosimo brzo, žustro, bez mnogo razmišljanja, u sekundi. Zato bitne odluke ne bi trebali da donosimo kada smo besni, neraspoloženi, gladni jer u tim situacijama ne razmišljamo racionalno.
  2. Fatalistički - je zapravo neodlučivanje, kada sve prepustimo okolnostima.
  3. Imitirajući - kada koristimo izbore drugih kao naše, a da pre toga ni ne razmislimo da li oni nama zaista odgovaraju ili ne.
  4. Odlaganje - kada donošenje odluke odlažemo do poslednjeg trenutka u kojem imamo mnogo manje opcija, a negativne posledice su uglavnom mnogo veće nego da smo odluku doneli ranije.

Kako brže doneti odluku

  • Verujte svojoj intuiciji pa čak i onda kada vam intuitivan način nije primaran prilikom donošenja odluke. Kada iznutra osećate da je neka odluka ispravna, nemojte to uzimati zdravo za gotovo.
  • Oslonite se na prethodna iskustva, što svoja što tuđa, ali ne gledajte u njih slepo, već objektivno sagledajte da li imaju šanse u vašoj trenutnoj situaciji.
  • Razmišljajte o vremenu kao o novcu jer ćete samo tako ubrzati ceo proces odlučivanja i nećete podleći čarima odugovlačenja.
  • Napravite granicu između dobrog i lošeg jer ćete na taj način ubrzati analizu svih alternativa i odmah odbaciti one koje se ni malo ne uklapaju u vašu zamisao.
  • Ograničite opcije jer što više mogućnosti imate, to je teže doneti odluku.

I za kraj..

Niko od vas ne traži da budete savršeni. Dovoljno je da budete ono što jeste. Ne odgovaraju svakome vaše odluke, ponašanje, izgled, humor.. i to je skroz okej! Imate pravo da grešite, da menjate mišljenja, stavove - sve dok ne osetite da ste na pravom putu. 

Pročitala sam rečenicu “Vi ste najveći projekat na kome ćete ikada raditi” i baš zbog toga je bitno da uložite dovoljno vremena u vas same. Investirajte u vaše znanje, iskustva, putovanja, druženja..

Pitate se kako je ovo povezano sa odlukama? 

Vrlo je jednostavno.

Što više budete radili na sebi, donosićete lakše i brže odluke koje će vas dovesti baš do mesta gde želite da budete. 

 

Tijana Đurić

Student sam Fakulteta organizacionih nauka, a u svetu digitalnog marketing sam od druge godine studija. Zaljubljenik sam u pisanu reč i volim da budem okružena inspirativnim ljudima.

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više