U pauzi od učenja 29.11.2008. 5 min

Emocionalna inteligencija

"Emocionalna inteligencija je "skup emocionalnih veština koje nam omogućuju da odaberemo ispravan način upotrebe osećaja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i u shvatanju i poboljšanju samoga sebe" (Daniel Goleman). To je drugačiji način da se bude pametan. Emocionalna inteligencija uključuje znanje o onome što osećate i korišćenje sopstvenih osećaja za donošenje dobrih odluka u životu. To je sposobnost dobrog upravljanja mučnim raspoloženjima i sposobnost kontrole nagona, a temelji se na svesti o vlastitim osećanjima u trenutku u kom je do njih došlo. Ona znači i to da ste motivisani i ostajete puni nade i optimistični i onda kad doživljavate neuspehe na putu ostvarenja nekog cilja. To je i empatija, znanje o tome što drugi ljudi osećaju, kao i socijalne veštine - dobro slaganje s drugima, upravljanje emocijama u odnosima, sposobnost uveravanja i vođenja drugih.

Emocionalna inteligencija uključuje sposobnosti kao što su:

- Mogućnost motivisanja samoga sebe
- Niski nivo frustracije na događaje (racionalizacija događaja)
- Obuzdavanje/samokontrola impulsivnosti (popuštanje pred naletom emocija)
- Regulisanje sopstvenih raspoloženja
- Onemogućavanje uzrujanosti koja može ugušiti sposobnost razmišljanja
- Saosećanje/empatija.

Osnovne komponente emocionalne inteligencije su:

- Prepoznavanje emocija (njihovo identifikovanje u momentu u kom se javljaju)
- Korišćenje emocija (upotreba onih emocija koje nam pomažu da konstruktivno rešimo problem)
- Razumevanje emocija (jasnost onoga što osećamo kao i potpuno razumevanje kada, zbog čega i na koji način se emocije javljaju i koje su posledice tih emocija )
- Upravljanje emocijama (koristiti konstruktivne načine da ih na najbolji način iskoristimo i njima upravljamo).


Kako povećati emocionalnu inteligenciju?


Emocionalna inteligencijaNaučite prepoznati osećaje -
Naučite kako se kada osećate i pre svega da prepoznate emocije koje se kriju u vama. Često se zapitajte „kako se osećam?", a ako osećate čitav niz različitih emocija, razlučite ih i rangirajte ih. Ali nikad ih nemojte preuveličavati, ni minimizovati, trudite se da ostanete realni jer će vam to kasnije pomoći da se suočite sa njima.

Preuzmite odgovornost za svoje osećaje - Nemojte tražiti u drugima objašnjenja za ono što osećate ili stalno sebe prikazivati kao žrtvu. Prepoznajte što osećate i pokušajte razumeti zbog čega to osećate. Ponekad je veoma teško priznati da smo, na primer, besni jer su okolnosti takve da ta emocija "nije poželjna" ili nam je neprijatno što se tako osećamo. Ali, ako ignorišemo osećanja, ona neće nestati, samo će nas iznenaditi kad se najmanje budemo nadali.

Predvidite svoje osećaje - Naučite unapred predvideti kako ćete reagovati nakon određenog događaja ili akcije. Izbegavajte raditi stvari koje će inspirisati negativne osećaje. Ovo najviše zavisi od činjenice koliko dobro poznajete sami sebe. Važno je da znate šta u kom momentu možete od sebe da očekujete. Ako ovo nije slučaj, nećete moći da predvidite emociju i dolazite u situaciju da se nepotrebno izložite neprijatnim situacijama.

Pitajte druge kako se osećaju - Ne možete znati kako se neko oseća ako ih ne pitate, osim ako imate izrazito razvijenu empatiju. U svakom slučaju, morate ih prvo razumeti da biste mogli saosećati s njima. Slušajte ih pažljivo bez predrasuda. Ovo će vam, osim toga što ćete upoznati druge, pomoći da upoznate sami sebe. Nekada je moguće da uvidite gde drugi greše i da tako rešite svoj problem.

Budite manje osetljivi - Ako neko kaže nešto s čim se ne slažete, nemojte se odmah povlačiti ili napadati. Ovakve reakcije govore samo kako se ne možete nositi s kritikama. Umesto toga, zahvalite na iskrenosti i usredsredite se na vrednosti njihovih komentara. To ne znači da treba da dozvolite da vam svako svašta kaže i da na taj način modifikujete svoje ponašanje i svoje emocije.

Probleme sagledajte u celosti - Kada vam se nešto loše dogodi i mislite kako propada celi svet, razmislite o tome koliko je vaš problem zaista ozbiljan. Koliko će on važnosti imati za 10 godina? Deset meseci? Deset nedelja, minuta? Ako taj problem već za jedan dan ili nedelju dana neće ni postojati niti imati bitne posledice, da li je onda uopšte vredan toga da se nervirate i dižete tenziju i sebi i možda i drugima? Pokušajte da iskorenite impulsivnost iz vašeg ponašanja, jer će vas ona dovesti do neželjenih efekata jednostavnih situacija u kojima će vas neko nehotice povrediti i, umesto da izbrojite do 10, reći ćete nešto nesmotreno zbog čega ćete kasnije žaliti.

Za razliku od IQ-a, indeks emocionalne inteligencije (EQ) je i teže meriti. Ipak, naučnici su razvili nekoliko načina merenja, a najpoznatiji je razvio Reuven Bar-On, izraelski psiholog, čije kriterijume navodimo u nastavku.


Kriterijumi za merenje emocionalne inteligencije:


Emocionalna inteligencijaIntrapersonalna skala - govori kako osoba vidi sebe i koliko je kompetentna za identifikovanje različitih emocija u isto vreme. Ova skala takođe meri samopouzdanje, samosvesnost i nezavisnost osobe. Svodi se na poznavanje sebe kao individue i shvatanje sopstvenog emotivnog potencijala.

Interpersonalna skala - odnosi se na odnos osobe s drugim osobama, prema dve najvažnije stvari:

1. Empatija - sposobnost osobe da oseti tuđe emocije, da prepozna kada i kako se neko oseća i da tu emociju može iskreno da oseti i podeli sa drugima.

2. Društvena odgovornost - svest o doprinosu za opšte dobro. Tu pripadaju moralna načela koja poznajemo bez da nam ih je iko posebno predstavljao, a uglavnom smo ih odrastajući sticali.

Interpersonalni odnosi - oni mere sposobnost osobe da kreira i zadrži obostrano zadovoljavajuće odnose s drugim ljudima, s velikom dozom intimnosti i iskrenosti. Tu se cene osobine poput razumevanja tuđih problema i situacije, fleksibilnost i tolerancija.

Skala upravljanja stresom - pokazuje koliko je neka osoba dobra u tolerisanju stresa i kontrolisanju impulsivnih reakcija. To su one situacije kada treba da se "ohladimo" i da, umesto ishitrene reakcije koja je prenagla, sačekamo malo i racionalizujemo svoju reakciju.

Skala raspoloženja - emocionalno inteligentni ljudi su sretniji i optimističnijeg pogleda, jer se dobro nose s negativnim osećajima. Veoma je važno rešiti se negativnih emocija na konstruktivan način bez njihovog "zakopavanja i potiskivanja" i ignorisanja svega što nam smeta.

Naravno, ljudi su nepredvidivi i teško je potpuno zavladati svojim osećajima, ali to ne znači da ne biste trebali pokušati.

 

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više