U pauzi od učenja 08.11.2016. 5 min

Pet stvari koje će vas učiniti srećnijima

Neurolozi su se pozabavili pitanjem šta može da nas učini srećnijim, tačnije, naš mozak.

 

Sreća

 

Aleks Korb, neurolog sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, u knjizi pod naslovom “The Upward Spiral” (Spirala sreće), otkriva nekoliko jednostavnih načina koje možete svakodnevno da primenjujete i obradujete svoj mozak.

 

1. Slušajte muziku iz najsrećnijeg perioda u vašem životu

Muzika utiče na mozak na zanimljiv način: podseća vas na mesta gde ste je ranije slušali. Ako ste bili najsrećniji na fakultetu, slušajte muziku koju ste tada voleli. Ona će vas vratiti na sva ona mesta gde ste bili srećniji i raspoloženje će vam se popraviti.

 

- Jedan od najjačih efekata muzike zasnovan je na sposobnosti da nas podseti na mesta iz prošlosti u kojima smo je slušali. Za to je najzaslužniji hipokampus, struktura limbičkog sistema koja igra veoma važnu ulogu u “pamćenju zavisnom od konteksta - kaže Korb.

 

2. Smejte se i nosite naočare

Mozak nije uvek toliko pametan. Ponekad, suočen sa obiljem neodređenih informacija, ne zna kako da reaguje. Tada traga za uputstvima, a taj proces je poznat kao “biofidbek”.

 

Biofidbek je ideja da vaš mozak uvek oseti šta se događa u vašem telu i analizira tu informaciju kako bi odlučio kako da se oseća. Kada se osećate srećno, smejete se. Taj princip, međutim, deluje u oba smera: kada se smejete, vaš mozak to detektuje i kaže: “Smejem se, a to znači da sam srećan.”

 

Kada počnete da menjate emocije koje se vide na vašem licu, promenićete i način na koji će vaš mozak tumačiti mnoštvo dvosmislenih podsticaja. Budući da je većina stimulusa dvosmilena, ako sami podstaknete kretanje u pozitivnom smeru, to će svakako imati blagotvoran efekat. Uzgred budi rečeno, jedno istraživanje je pokazalo da samo jedan osmeh pruža mozgu jednako zadovoljstvo kao i 2.000 čokoladica, ili 25.000 dolara!

 

Bleštava svetlost utiče da žmirkamo, što našem licu daje zabrinut izgled. Kakav je biofidbek? Mozak na osnovu toga pogrešno zaključuje da ste nesrećni. aočare za sunce sprečavaju žmirkanje i šalju poruku vašem mozgu da je “sve u redu”.

 

3. Razmišljanje o ciljevima menja pogled na svet

Ciljevi i namere smešteni u prefrontalnom korteksu menjaju način na koji vaš mozak opaža svet, smatra Korb. Ponekad imamo osećaj da ništa nije dobro, da ne napredujemo ni u kom pogledu, da je sve užasno. Međutim, ne morate da menjate svet, već samo način na koji ga opažate. To će biti dovoljno za pozitivnu promenu. Zapitajte se: “Šta je moj dugoročni cilj? Šta pokušavam da postignem?”. Takve misli doprinose da vam učenje i pisanje domaćih zadataka, a ne odlazak na žurku, budu nagrada. Vaš mozak će misliti: “O, da. Radim na postizanju tog cilja. Radim nešto što je značajno za mene.” Takve misli mogu da izazovu lučenje dopamina u delu mozga pod nazivom nucleus accumbens, a samim tim, osećaćete se bolje zbog onoga što radite.

 

4. Naspavajte se

Poznato je da depresija remeti san, ali i ovo funkcioniše u oba smera. Nedostatak sna izaziva depresiju. Istraživanja pokazuju da ljudi koji pate od hronične nesanice češće obolevaju od depresije.

 

Šta da uradite da biste bolje spavali? Evo, šta predlaže Aleks Korb:

Pustite svetlost da uđe u stan tokom dana. Uveče svetla treba da budu prigušena. Obezbedite udobno mesto za spavanje i uvedite rituale pred spavanje kako bi se mozak pripremio za san. Potrudite se da svako veče legnete u isto vreme i vodite dnevnik zahvalnosti.

 

5. Kako se neurologija bori protiv odlaganja obaveza

Daleko od toga da je mozak savršeno organizovan. Možda bismo mogli da ga uporedimo s gomilom rođaka koji su se okupili za praznike i svađaju se za stolom.

 

Kada je reč o donošenju odluka, Aleks Korb ukazuje na tri važne regije mozga:

1. Prefrontalni korteks jedini razmišlja o dugoročnim ciljevima (npr. “Moramo da pripremimo izveštaj za posao”.).

2. Dorzalni strijatum uvek glasa da radimo ono što smo ranije radili (npr. “Kad treba da sednemo da radimo, obično devet puta proverimo elektronsku poštu, Fejsbuk, a onda gledamo Netfliks).

3. Nukleus akumbens je uvek za žurku (“Imejl, Fejsbuk i Netlfiks su zabavni. Rad je smaranje.”)

 

Jasno vam je ko će ovde da pobedi.

 

Međutim, ne mora da bude tako. Ako uložite napor, prefrontalni korteks će pregaziti druga dva “rođaka” i uraditi pravu stvar. Ako dovoljno često budete ponavljali ove reči, prespojićete veze u dorzalnom strijatumu: “Obično brzo spremimo izveštaj. Glasam da to ponovo uradimo.”

 

Na taj način mozak izgrađuje korisne navike. A zašto to ne radimo češće? Krivac je često stres.

 

Stres menja dinamiku konverzacije, slabi prefrontalni korteks, koji nema beskonačne resurse. Ne može biti konstantno na oprezu, a kad se opusti, dorzalni strijatum kaže: “Hajde, uzmi kolačić. Idemo na pivo.” Sve što možete da uradite da smanjite stres pomoći će da ojača kontrola prefrontalnog korteksa nad vašim navikama.

 

Na kraju: kako da pokrenete spiralu sreće? Veoma jednostavno, kaže Aleks Korb:

 

- Mislim da je najjednostavniji način da pokrenete spiralu sreće da svakog jutra izađete napolje i prošetate, po mogućstvu, s prijateljem.

 

On ukazuje na to da šetnja po suncu blagotvorno deluje na sisteme odgovorne za spavanje i na lučenje hormona sreće, serotonina. Svakodnevno ponavljanje ove radnje doprineće da se ona ukoreni u dorzalnom strijatumu, pa će šetnja prerasti u korisnu naviku.

 

 

Izvor: www.blic.rs

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više