Zabluda je da mladi ne čitaju, samo šta…

Najjači utisak koji se stiče istražujući šta i koliko čitaju mladi ljudi je onaj da smo skloni da krajnje paušalno zaključimo da oni ustvari ne čitaju i da su knjige za njih prevaziđene. A istina je zapravo da relevantnog istraživanja koje bi ovakvu tezu potvrdilo ili opovrglo gotovo da i nema. Jednostavno, sveprisutnost društvenih mreža, Instagrama i TikToka, te sati koje mladi, pa i deca, provode “buljeći” u mobilne telefone, nužno je nametnulo ovakav zaključak.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Sa druge strane, retko istraživanje u kojem se barem pominje čitanje među mladima zove se Mladi u Srbiji, a koje je pre tri godine sprovela nemačka fondacija Fridrih Ebert pokazuje da je jedna četvrtina mladih odrastala okružena velikim brojem knjiga, odnosno da je 29 odsto njih izjavilo da često čita knjige, 57 odsto da to radi ponekada, dok 14 procenata mladih nikada ne čita. 

Čine trećinu posetilaca knjižara

U nedostatku nekog celovitog istraživanja, a zaintrigirani da saznamo šta to mladi čitaju i koliko, razgovarali smo sa izdavačima, sa prodavcima knjiga, piscima, profesorima srpskog jezika… Evo saznanja koja su više nego interesantna.

Izdavačka kuća Laguna napravila je specijalno za sajt Startuj.infostud.com sopstveno istraživanje među knjižarima u 50 knjižara Laguna i Delfi širom Srbije i na naše iznenađenje ono je pokazalo da mladi ljudi posećuju knjižare i kupuju knjige. Zaposleni u njihovim knjižarama svedoče nam da mladi između 15 i 30 godina čine oko trećine ukupnih posetilaca, kao i da su posebno zainteresovani za mange (stripovi i animirane knjige), epsku fantastiku, ekranizovane knjige, kao i onu literaturu koja se preporučuje na društvenim mrežama. 

- Najprodavaniji su naslovi autora Sara Dž. Mas i Persi Džekson. Jako su popularne i knjige koje su ekranizovane, uglavnom sa Netflix-a, kojih i nema mnogo u prevodu, samo na engleskom...Naša knjižara je okružena fakultetima, domovima za studente, nekoliko osnovnih i srednjih su u relativnoj blizini, pa su mladi česti posetioci - kažu u knjižari kod Vukovog spomenika u Beogradu. 

Slično je i sa knjižarama na drugim lokacijama u Beogradu. Među naslovima se, kažu prodavci, izdvajaju posebno Noćna škola, Hari Poter, Gospodar Prstenova... dok nešto stariji kupuju i knjige Ju Nesbea. Takođe, devojke su zainteresovane i za popularnu psihologiju. 

- Devojke do trideset godina kupuju knjige poput Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj, Šta nam svako telo govori..., kao i naslove Njegova devojka, Njegovo srce... dok mladići češće čitaju fantastiku - trilogija Prstenova, serijal Veštac, serijal Pesme leda i vatre, serijal Prostranstvo, trilere Agate Kristi, kao i stripove - svedoče u knjižari u Zrenjaninu. 

Najmlađi zainteresovani za mange

Užičani, pak, kažu tamošnji knjižari traže „ljubiće ili fantastiku“, dok je od domaćih pisaca najpopularniji Borislav Pekić. 

- Postoji jasna diferencijacija u ukusima kod mladih različitih godina. Najmlađa potkategorija 15-20 godina, najviše je trenutno zainteresovana za mange. Oni, takođe, čitaju i serijale poput Njegove devojke, Noćne škole, Staklenog prestola… Hari Poter je i dalje popularan. Starija grupa 20-25 godina okrenuta je čitanju popularne psihologije (E zabole me, I za to me zabole), knjigama u vezi sa preduzetništvom, menadžmentom, trilerima (Ju Nesbe, Harlan Koben, Agata Kristi) i erotskim romanima (50 nijansi sive, Moj muškarac, Veriti, Drski saputnik), dok oni sa više od 25 godina imaju oformljeniji ukus, čitaju ozbiljniju literaturu, mada treba naglasiti da i tu ima dosta polarizacija i različitih interesovanja, koje se često tiču njihovih profesija. I među njima se čitaju svi prethodno navedeni žanrovi, ali i domaći autori poput Stojiljkovića, Vidojkovića, Tiaga Stankovića, te trileri i biografije muzičara - kažu nam u knjižari u Jagodini. Slične utiske dobili smo i od knjižara Lagune u ostalim gradovima u kojima ovaj izdavač ima svoje knjižare. 

Gojko Božović, pisac i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag slaže se da su tvrdnje da mladi ne čitaju krajnje paušalne. Suprotno tome, on tvrdi da čitaju više nego što su ikada čitali. 

- Te ocene su samo stvar utiska i ne uzimaju u obzir senzibilitet novih generacija, mnoštvo novih medija koji su prirodno bliski novim generacijama, kao ni novu strukturu slobodnog vremena u kome se za našu pažnju bori mnogo više medija nego što je to ikada bio slučaj. Nove generacije su digitalne i njima knjige izgledaju analogno. One im deluju kao medij minule epohe. Ključni izazov je kako sadržaj knjiga predstaviti ljudima novog vremena i novih generacija. Tu nipošto ne treba bežati od novih formi prezentacija teksta, najpre, od elektronskih knjiga - navodi naš sagovornik napominjući da mladi ljudi danas imaju mnogo više dostupnih izvora i tekstova koje svakodnevno savladavaju. 

- Namerno koristim reč „tekstovi“, jer možda jedino ona pokriva sve to obilje reči koje se u najrazličitijim žanrovima i medijima nalaze u našem neposrednom okruženju. Jedan italijanski kritičar je pre nekoliko godina govorio kako mi više ne možemo da govorimo o književnosti, možemo da govorimo samo o tekstovima koji se nalaze oko nas. Nije, dakle, pitanje da li mladi čitaju, pravo pitanje je šta čitaju. Veliki deo tih tekstova koje mladi, i više ne samo mladi, svakodnevno čitaju u velikim dozama jesu postovi na društvenim mrežama, uopšte tekstovi koji su iz ovih ili onih razloga postali deo digitalnih svetova. Više ne možemo da govorimo o krizi čitanja, danas moramo da govorimo o krizi sadržaja. Mladi čitaju mnogo tekstova, ali je pitanje kakvi su ti sadržaji i koliko se tih sadržaja u najširem smislu reči mogu smatrati književnošću - odgovara Božović. 

Lektire su omražene

Ono što se sigurno tako može nazvati su školske lektire, jedan od omraženijih zadataka svih školaraca, bez obzira pripadaju li današnjoj ili nekoj prošloj generaciji. Zato je bilo važno da saznamo šta o krizi čitanja misli jedan nastavnik srpskog jezika i književnosti. Nataša Vasić, direktorka Osnovne škole Drinka Pavlović u Beogradu reći će nam da “od stotinu dece od 16 godina njih 20 čita, dok 80 ne čita ništa”, ako se misli isključivo na čitanje knjiga i lepe književnosti. Ako sami biraju šta će čitati to su onda romani epske fantastike, romantična fantazija ili trileri - potvrđuje nastavnica ono što smo već čuli i od knjižara Lagune. 

- Devojčice su sklonije romantičnim trilerima, dečaci više vole fantastiku, ne nužno naučnu. Najređe svakako biraju klasike, osim ako nisu iz neke jake čitalačke porodice, pa im je onda to nametnuto od ranog detinjstva. Ali takvi primeri su retki, jedan ili dva čoveka - priča Nataša. 

I za kraj, nameće li ovo naše malo istaživanje zaključak da je lektira možda zastarela i da je mlade ljude koji ne čitaju potrebno nekom drugom literaturom animirati, pa će možda Ćopić, Andrić, Tolstoj ili Čehov doći na red kada već steknu neke čitalačke navike?

Govorite jezikom koji razumeju

Božović odgovara da je to, možda, i najteže pitanje za savremenu književnost i izdavaštvo. 

- Borba za nove čitaoce je presudna. Od nje zavisi da li će knjige živeti punim životom ili će samo preživljavati. Da bismo animirali mlađe da čitaju, moramo uraditi dve stvari. Najpre ih moramo čuti i moramo govoriti njihovim jezikom, ne odbacujući njihove medije i njihov senzibilitet. Potom im moramo ponuditi najbolje vrednosti za koje mi znamo. Neke knjige koje se nalaze u lektiri su verovatno bile prevaziđene i kada smo mi išli u školu. Ali ne treba ići u drugu krajnost. Ako se ne pročitaju u lektiri, neke knjige se nikada neće pročitati. Kao što se od generacije do generacije ne menja matematika, tako se ne mogu iz godine u godinu menjati ni knjige u lektiri. Neke knjige su za sva vremena. Međutim, treba imati živo čulo za nove i savremene vrednosti i postepeno ih uključivati u lektiru.

Nataša, pak, na pitanje odgovara pitanjem. “Kako ukinuti neka dela? Ko je zaslužio da zameni Crnjanskog i Šekspira, a ne može se dodavati ako se nešto prethodno ne izbaci”. 

- Osnovna škola je dosta osavremenjena novim naslovima, Kišon, Sekulov, Naneti, Aleksić, Jasminka Petrović… Gimnazijski program je isti već decenijama s minimalnim promenama, s tim da su tu neki klasici koje nikad ne bih dirala.

Lektira i pritisak od strane nastavnika književnosti i ta prokleta ocena je nekada i jedini način da mlad čovek uzme bar jedno delo u ruke, pre dvadesete, a možda i zauvek - kaže ona.