U pauzi od učenja 18.08.2015. 4 min

Zašto je multitasking postao nepoželjna osobina?

Da li je slušanje muzike i gledanje omiljene serije, dok lakirate nokte i pijete kafu, za vas jedna sasvim normalna situacija? Zašto ne biste pisali mail i gledali utakmicu u isto vreme, kad se ionako sjajno snalazite radeći više stvari odjednom?

 

 

Proteklih godina su takve veštine smatrane za neophodne u mnogim profesijama i ljudi koji dobro 'barataju' sa dva, tri ili više zadataka odjednom su bili upravo ono što  je svakoj kompaniji potrebno. Međutim, mnogo činjenica je u prošlosti bivalo opovrgnuto, a svi znamo da se istorija ponavlja, pa se tako i sve više dokaza gomila protiv nekada cenjenog umeća – multitaskinga. Ljudi su se mahom hvalili kako uspevaju da mnogo štošta urade odjednom i tako sebi uštede neprocenjivo vreme, dok su im kolege, prijatelji i poznanici zavideli na takvoj efikasnosti. Ipak, efikasnost i multitasking, pokazalo se, nisu u tako dobrim odnosima. Zbog čega je ova veština, pomoću koje, kako se smatralo, možete postići znatno više u toku jednog dana, postala nepoželjna i, štaviše, štetna za sve one koji se njome služe?

 

Multitasking zapravo ne postoji


Ako ste mislili da ste apsolutni šampion u obavljanju više stvari odjednom, sada ćete se razočarati. Multitasking je termin preuzet iz oblasti informatike i odnosi se na 'sposobnost' računara da radi na više programa istovremeno. S obzirom na činjenicu da mi nismo računari, sposobnosti našeg mozga su malo drugačije. On se fokusira na jednu stvar koju radimo, a osim automatskih radnji, kao što je hodanje, ne može se valjano posvetiti još nekim dodatnim aktivnostima. To znači da multitasking može samo odmoći našoj produktivnosti i efikasnosti, jer naš mozak samo prebacuje pažnju s jedne stvari na drugu, ostavljajući prvu nedovršenom. A to nije ono što želimo.

Nivo stresa raste


Skakanje sa jedne stvari na drugu prouzrokuje stres, jer smo, želeći da sve uradimo i završimo, pod velikom tenzijom. Najgore od svega je da na taj način ništa nećemo uspeti da privedemo kraju i gubimo mnogo vremena, iako smo na prvo mislili da uspevamo da ga uštedimo. U celoj toj zbrci velike su šanse da napravimo neku grešku, jer je jednostavno nemoguće da svemu pristupimo potpuno logički, sa punim kapacitetom. Konstantna budnost našeg organizma dovodi do njegovog pregorevanja, a stres  Nas uništava i fizički i psihički.

Rasplinjavanje nas usporava


Izvesno je da multitasking ima loš uticaj na nas. Koncentracija znatno opada, sposobnost opažanja detalja je svedena na minimum, a i naša moć organizacije je u opasnosti. Nastaje pravi haos u glavi i dok mi pokušavamo da ga rešimo, sve stavljamo na čekanje. To nas neosporno usporava, a tako vrlo često utičemo i na druge ljude, svoje kolege, jer ne možemo na vreme da završimo ono što je potrebno da bude završeno. S tim u vezi, dve veoma bitne veštine emocionalne inteligencije, svest o sebi i svest o ljudima oko nas, koje su izuzetno važne za posao, bivaju pogođene našim rasplinjavanjem. I ne samo to, koeficijent inteligencije se smanjuje, budući da multitasking utiče na deo mozga zaduženom za empatiju i kognitivnu i emocionalnu regulaciju. Ono zbog čega smo verovali da smo pametniji i sposobniji, zapravo nam čini upravo suprotno.

Moć opažanja je u padu


Koliko puta ste prelazili ulicu gledajući u svoj telefon? Priznajte, dešavalo se. Da li ste nekada pravili omiljene kolače i, onako usput, čitali knjigu, a onda morali da se vratite na početak stranice, jer niste mogli da se setite šta je uopšte pisalo na njoj? Da, sigurno jeste. Niste ni bili svesni koliko ste detalja propustili, detalja koji nekada mogu značiti razliku između uspeha i neuspeha, koji vas mogu dovesti u opasnost ili izbaviti iz nje. Te dve, tri stvari koje radimo istovremeno u potpunosti zaokupljuju našu pažnju , navode nas da potpuno previdimo ono što se dešava oko nas. Zamislite da hodate ulicom, razgovarate telefonom, tražite notes u torbi i osećate se moćno što sve to radite, a ne vidite automobil koji vam se približava. Primera je više nego dovoljno.

 

Svaki zadatak iziskuje drugačiji način razmišljanja i potrebno je da posvetimo nepodeljenu pažnju jednoj stvari koju radimo, jer ćemo samo tako uspešno odraditi sve što smo naumili. Iako smo mislili da nam multitasking može pomoći da sve završimo pre roka i sebi omogućimo kvalitetno slobodno vreme, dokazano je upravo suprotno. Ali, ništa nije izgubljeno. Ako radimo jedno po jedno, najbolje kako znamo, uspeh zasigurno neće izostati.

 

Preuzeto sa sajta www.bizlife.rs

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više